Промјена америчке политике санкција: Да ли ће "Рубио-ефекат" погодити и БиХ?
Према тврдњама неколико добро упућених извора, у наредним мјесецима могло би доћи до изненађујућих промјена на списковима санкционисаних – и то не међу политичарима, већ унутар правосудног апарата, пише Глас Српске.
У том контексту, све чешће се наводи амерички преседан: државни секретар Марко Рубио иницирао је санкције против четворо судија Међународног кривичног суда због политичких посљедица њихових одлука о Гази.
Санкције погађају Соломи Балунги Босу из Уганде, Луз дел Кармен Ибањез Каранзу из Перуа, Реин Аделаид Софи Алапини-Гансу из Бенина и Бети Холер из Словеније. Двоје од њих је покренуло поступак за ратне злочине против израелског премијера и министра одбране, Бењамина Нетанјахуа и Јоава Галанта, док је друго двоје подржало истрагу о злочинима америчког особља у Авганистану. Санкције су већ уведене судији Кариму Кану, због улоге у истрази против израелских званичника.
Овиме је разбијен мит да су судије заштићени слој међународне заједнице – јасно је поручено да ни правосуђе више није изван домашаја политичког одговора. Та логика сада постаје релевантна и за БиХ.
- У фокусу спекулација су тужилац Недим Ћосић и судија Сена Узуновић, чије се име све чешће доводи у везу с оптужбама о прикривеним аранжманима са политичким структурама, селективном (не)процесуирању и системском задржавању статуса кво. Званичних потврда још нема, али питање се све отвореније поставља: да ли ће САД први пут санкционисати оне који не дјелују као независни правосудни органи, већ као штит политичких интереса? - тврди добро обавијештен извор близак дипломатским круговима.
Истовремено, све више погледа окреће се и ка високом представнику Кристијану Шмиту, чији легитимитет никада није потврђен у Савјету безбједности УН-а, али је зато оставио дубок траг кроз наметање закона који су, према оцјенама многих, радикализовали политички простор и парализовали институције.
- Иако је формална могућност његовог санкционисања тренутно мала, унутар појединих дипломатских структура наводно расте спремност да се преиспита његова улога у продубљивању институционалне кризе. Док се лидери странака јавно сукобљавају, а амбасаде договарају затворене састанке мимо институционалних канала, једно питање све гласније лебди над БиХ: Ко заиста дестабилизује државу – они који доносе одлуке, или они који из позадине инструментализују правосуђе а оно прихвата нечасну улогу - закључује овај извор.