Сарајевски историчари и филолози годишњицу писања Повељe Кулина бана чак и обиљежавају на погрешан датум (ВИДЕО)
Искривљену и пробошњачену историју средњовјековне Босне од данашње дијеле вијекови, а од Кулина бана и добријех дана прохујало их је чак девет.
Ипак, у недостатку доказа о бошњачком праву и монополу над Босном, квазинаучни кругови лате се отимачине и себи дају за право да тврде да данашња Босна није плод модерног доба и међународних аранжмана, већ наводно траје вијековима.
Чувени хрватски слависта Ватрослав Јагић, да је видио икакву сумњу у српску припадност Повеље, не би у својим "Успоменама" написао: "Листина Кулина бана од године 1189. прво је и најстарије што би писано ћирилицом, а србским језиком". Кулинов напис српски и звучи.
"У име Оца и Сина и Светог духа. Ја, босански бан Кулин, обећавам Теби кнеже Крвошу и свим грађанима Дубровчанима да ћу вам бити прави пријатељ од сада па до вијека. Држаћу са вама правду и право повјерење докле год будем жив."
Само српска ћирилица препознаје слово "Ћ“, а осим у Повељи Кулина Бана, садржано је и на његовој ктиторској плочи као и у бројним другим документима тога времена.
- Занимљиво је да се то слово налази и у Мирослављевом јеванђељу, који је иначе био зет Кулина бана, ожењен његовом сестром. У поменутој повељи Кулина бана, као и у Хиландарској повељи жупана Стефана Немање, говори се о једном културном простору и језику. Повеља може да се упореди и са ктиторским натписима из Студенице, првог манастира гдје је коришћена ћирилица - каже историчар Дејан Дошлић.
Кулин Повељом, која би се у нашем времену могла назвати једноставном царинском исправом, Дубровчанима омогућава да ходају гдје он влада, тргују гдје год хоће и крећу се гдје год желе и обавезује им се на помоћ ријечима: "Тако ми Бог помогао и ово свето еванђеље".
- Важно је рећи да ова повеља по својој структури зазивања Светог тројства, па до потписа и помињања свједока, личи на повеље Немањића и других средњовјековних великашких породица истог ранга, имена, а и поријекла. Бошњачка историјографија злоупотребљава Повељу Кулина бана да би повезача неку историју јединствене државности босанске државе. То је немогуће, то је једно натегнуто тумачење које нема упориште у историјској истини и не служи на част ни историчарима ни правним историографима који то покушавају - нагласио је правник Марко Ромић.
Апсурдна је и тврдња да је повеља писана тзв. босанским језиком, односно босанчицом, јер да је Босна средњовјековна српска држава још 1187. године знао је и папа Климент III када је надбискупу Дубровника дао права цркве, у како је остало записано "држави Србије која је Босна".