Република Српска и Србија у недјељу обиљежавају 30 година од прогона Срба у "Олуји" (ВИДЕО)
Дан пред почетак Олује. Празан дјечији камп у којем су љетовала крајишка дјеца. Исељен по налогу међународне заједнице. То је, за Слободана Перића, бившег министра у Влади Републике Српске Крајине из Книна, био сигнал да Хрватска планира напад на Крајину. И тако је и било. Напад је почео 4. августа 1995. рано ујутро. Читав дан гранатирана је цијела Република Српска Крајина.
- Након тога је дошло до оне фамозне Мартићеве наредбе, да се евакуише јужни дио Крајине. То је био сигнал да Крајина крене. Видите и сами, Крајину није имао ко ни бранити. У Хрватској се водио рат између Хрватске и Срба из Хрватске - тврди Перић.
Кренули су Хрвати са 200.000 војника, на 180.000 Срба, од чега 30.000 наоружаних резервиста, прича Перић. Да је Војска Републике Српске Крајине била слабија, свједочи и Јанко Велимировић, који је био на подручју Кордуна. Војницима и цивилима, каже, преко Лике и Баније прекинут је контакт са Републиком Српском. Три дана након почетка Олује завршили су окружењу.
- Кад смо кренули у Републику Српску, дошли смо до Топуског и ту смо били у ситуацији да на неки начин, не да условљавамо, али да преговарамо са хрватском страном, која је понудила, уз помоћ међународне заједнице, преговоре. И тако смо се предали, 21. Кордунашки корпус и цивили. Нас 25.000 људи је било у том тренутку у окружењу - прича Велимировић.
А онда су, због прекида комуникације са Републиком Српском, били приморани да преко Сиска крену према Србији. Они који су могли преко српске територије у БиХ, у дугим колонама кренули су пут Србије. Дио њих, страдао је у колони током бомбардовања на Петровачкој цести. За овај злочин, у којем је убијено 12 цивила, Тужилаштво БиХ још води истрагу.
- Ми сваке године, пред годишњицу, пишемо Тужилаштву БиХ да видимо докле су дошли у истрази. И то са пуним правом пишемо, јер смо жестоко сарађивали са њима, доставили им доказе, спојили их са свједоцима...-тврди Саво Штрбац, директор Документационо-информационог центра "Веритас".
Али, осим образложења да је истрага у току, другог одговора нема. Тако ни 30 година од погрома над Србима у Хрватској, нема ни правде за убијене и нестале у Олуји и након ње, а њих је према посљедњим подацима Веритаса 1.903.