Бусије највеће крајишко село у Србији - чувари обичаја и традиције (ВИДЕО)
Драган Зорица, имао је 14 година када је 4. августа 1995. у зору са сестром и мајком морао да напусти Бенковац. У Бањалуци је чекао оца о којем 12 дана ништа није знао. У Далмацију се поново вратио и провео четири године, али као свештеник. Међутим, каже да је тамо био непожељан.
- Често су знали на улици да ме вређају, у продавници, пред другим људима, са породицом кад идем. На националној основи пријетње да треба да одем и да нећу добро завршити ако останем - нагласио је свештеник Драган Зорица.
Свештеник Зорица каже да је слушао многа свједочења о страдању Срба у Дрнишу, али да никада нико није одговарао.
- На излазу из Дрниша, према Книну ту су стрељани људи и код дрнишке тврђаве, без суђења, без да их је ико питао ко су, шта су и одакле су - додао је Зорица.
За протјеране Србе Олуја је била завршница етничког чишћења. Почетак је био већ 2. маја 1991. године у Задарској кристалној ноћи. 2.000 Хрвата палицама, моткама и каменицама кренуло у пљачкање и уништавање српске имовине.
- Један од најпрљавијих ратова, грађански рат, па и вјерски рат, преко ноћи, за 24 сата народ, војска и тако даље повукли се од Обровца до Босански Петровца - додао је Жељко Бурсаћ из Личке Калдрме.
Личани, Кордунаши, Банијци, Далматинци, Славонци, снашли се у мајци Србији. Ко год је хтио да ради саградио је овдје кућу.
"Олуја" није протјерала само српски народ већ и споменике културе, литературу и језик. За Јову Вученовића једини трагови православља у Хрватској су манастири стари 500 година.
- Да вам само кажем да моје село које је прије 100 година имало преко 2.000 становника. Данас тамо живе само три Србина и два православна монаха. Ето шта је резултат Туђманове политике који је имао подршку бјелосвјетских моћника - истакао је Јово Вученовић из Книна.
Попаљена села и отета српска имовина уништила је и посљедњу наду онима који су жељели да се врате на своја огњишта. Зоран Миочиновић са мајком и братом напустио је Петрињу. Данас са шесторо дјеце и супругом живи у насељу Бусије.
- Ми смо имали ту срећу за разлику од људи који су ишли Петровачком цестом. Нисмо гледали те страхоте, пошто нам је била близу Република Српске нисмо морали да гледамо преврнута возила и те немиле сцене - нагласио је Зоран Миочиновић из Петриње.
У Бусијама живи 6.000 Срба протјераних у акцији Олуја. Ту су створили нови дом. Много је тога урађено али недостаје канализација, гробље, али и културни центар у којем ће чувати и обичаје и језик. Покренули су иницијативу да се у знак захвалности изгради споменик Вељку Миланковићу, команданту Вукова са Вучјака.