Петрић: ЦИК поступа по политичким налозима, избори у новембру немају правно утемељење (ВИДЕО)
Петрић је поручио да је на снази компликована ситуација са много непознаница. Поручује да је након његове елиминације из ЦИК-а господа Изетбеговић и Авдић су изјавили да је то највећи успјех бошњачке политике у посљедњој деценији. Промијенили су структуру ЦИК-а тако да она безпоговорно ради оно што се од ње тражи.
Када су у питању изборе које је Цик расписао за 23. новембар, Петрић истиче да ЦИК није имао избора него да распише некакве изборе, а какви ће ти избори бити – то није у њеној надлежности, то је уставно и законско питање.
- То питање није ријешено када је у питању предсједник Републике Српске, али јесте када се ради о члановима Предсједништва БиХ из Федерације. У овако дубоко подијељеном друштву, предсједник Републике Српске има два потпредсједника. Имамо националне квоте у парламентима, а прописан је и начин избора предсједника и потпредсједника: сви се кандидују са три одвојене листе, мандати се додјељују свој тројици, с тим да онај ко добије највише гласова постаје предсједник, а друга двојица потпредсједници - подсјетио је Петрић.
Када је у питању престанак мандата, Петрић истиче да је ту Закон веома јасан.
- Питање је сада – да ли је мандат престао у складу с Уставом и законом? Јесте по одлуци високог представника Шмита, али Устав каже да мандат предсједнику може престати само оставком или опозивом. Није ријешено ни питање – да ли престанком мандата предсједнику, престаје мандат и потпредсједницима? Када је преминуо предсједник Милан Јелић, тада је биран само предсједник. Ако је то тада било легитимно, онда се могао примијенити и модел с нивоа БиХ, гдје постоји закон о попуњавању упражњеног мјеста – и неко друго тијело би изабрало предсједника - каже Петрић.
Појашњава кроз замишљену ситуацију подјсећајући да су потпредсједници Српске изабрани мањим бројем гласова, конкретно у случају потпредсједника из реда хрватског народа који је изабран са нешто више од 2.000 гласова.
- Замислимо да је потпредсједнику из реда хрватског народа престао мандат – да ли би се ишло на изборе и да милион људи гласа? Или би Клуб Хрвата у Вијећу народа изабрао новог потпредсједника? Много је неријешених питања. Њихова дилема јесте легитимна, али је постављена прекасно – претходно је требало ријешити питање да ли је и коме тачно престао мандат - нагласио је Петрић.
Често помињана тема у јавности претходних дана је свакако била и тема да ли Српску чека сценарио попут оног који се одиграо на сјеверу Косова и Метохије, и да ли је могуће да се у Федерацији БиХ изабере предсјендик Републике Српске.
- На 48 бирачких мјеста у Федерацији БиХ пријавило се једно до десет лица који су формално пописани у Републици Српској, али сада живе у Федерацији и имају статус расељених особа. То су гласачи бошњачких кандидата. Њих је свега неколико десетина и они не могу одлучити ништа – чак и кад би сви гласали. На прошлим изборима, укупно је било 7.594 гласа путем поште, мобилних тимова, у болницама, затворима и гласањем од куће. Дакле, они не могу одлучити исход. Могли би теоретски – само ако се на више од 2.000 мјеста не би одржали избори, ако нико не би изашао и сви гласови буду неважећи. У том случају би се бројали само ти гласови – из Брчког, поште и ти појединачни – али је то готово немогућа ситуација - нагласио је Петрић.
Истиче да избори који су одржани на Косову и Метохији су стварни избори – јер су локалне власти отвориле бирачка мјеста и провели изборе.
- Изашло је пет до шест људи, то се пребројало и тако су проглашени резултати. Овдје је то готово немогуће. Ако се на 2.239 мјеста не одрже избори – не могу се утврдити резултати и не може се никоме додијелити мандат - нагласио је Петрић.
Посљедњих дана се поствљало и питање промијене националости и да ли такви кандидати могу уопште бити кандидати?
- Манипулације су присутне још од почетака демократије, још из времена аустроугарске окупације БиХ, када су уведене квоте, које су се касније протегле и у демократију Краљевине и социјалистичке Југославије. Етнонационални принципи су присутни да би се колективна права одређених група заштитила – и то је безбједносно питање опстанка тих народа. Стално се покушава заобићи тај принцип - рекао је Петрић.
Додаје да док је он био предсједник ЦИК-а, то је препознато као велики проблем и дјелимично је дошло до ограничавања.
- То смо препознали као велики проблем и дјелимично успјели да га ограничимо промјеном изборног закона – тако да онај ко је у посљедње четири године мијењао националност, не може бити кандидат. То је важило само за кандидате. Али, ако узмемо у обзир да многи политички кредибилни људи никад нису ни били кандидати – они могу да напишу шта год желе. Многи су до закључења бирачког списка мијењали мјесто пребивалишта. Дакле, води се рачуна и елиминише се само онај ко је у посљедње четири године промијенио националност – ако се докаже да је мотив очигледно манипулативан, како би се дошло до функције која припада другом народу. А посљедице тога по друге могу бити катастрофалне - истакао је Петрић.
На питање да ли Кристијан Шмит може декретом мијењати правила усред изборног процеса Петрић додаје да то није могуће по закону.
- Ја не знам како би то могао да уради, чак ни он – упркос његовој бахатости. Нажалост, такво понашање некима одговара. Тешко је замислити да се сада декретом може промијенити нешто што би било правно одрживо. Не би се смјела мијењати правила током игре. Свако мијењање правила у току изборног процеса представља прилагођавање незаконитим интересима. Али, имајући у виду домаћу ситуацију и чињеницу да се таквом понашању нико озбиљно не супротставља – ништа више није немогуће - нагласио је Петрић.