Приговор Представничком дому БиХ: Налог којим се подржава функционисање НУББиХ - неуставан и незаконит чин
Наводе да је налог којим се подржава функционисање Националне и универзитетске библиотеке Босне и Херцеговине и других установа културе од значаја за Босну и Херцеговину донесен 21. новембра 2024. године, потписан од доносиоца, Kристијана Шмита.
Приговор су потписали директори Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Љиља Петровић Зечић, Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица Мирела Шарић, Музеја Републике Српске Давор Стрика, Музеја савремене умјетности Сарита Вујковић, Кинотеке Републике Српске Сњежан Лаловић, Народног позоришта Дијана Грбић и директор Дјечијег позоришта Републике Српске Љиљана Лабовић Маринковић.
Приговор преносимо у цијелости:
Овај налог представља потпуно неуставан и незаконит чин, јер дубоко вријеђа уставни систем Босне и Херцеговине ( БиХ) из сљедећих разлога:
1. Питање оснивања, функционисања или финансирања установа културе, према Уставу Босне и Херцеговине потпуно је у надлежности ентитета Босне и Херцеговине и Брчко Дистрикта. Ниједна одредба Устава БиХ не даје овлашћења било којем органу, па ни Савјету министара БиХ, као органу извршне власти, да уређује ова питања. То, наравно, може бити и питање којим се бави овај извршни орган, уколико се тако договоре његови ентитети, или њихови представници у одговарајућим органима. Таквог договора у конкретном случају нема.
2. Просто, установе културе се оснивају, организују, финансирају или укидају у складу са интересима, традицијом и потребама сваког ентитета.
3. Постоје установе културе које су дио културног и историјског насљеђа СФРЈ и СРБиХ, тада су с правом, у свом називу користиле и ознаку "БиХ", али је потпуно јасно и правно је уређено да ове установе не могу по инерцији користити ознаку "БиХ" само због чињенице да су смјештене у главном граду. Босна и Херцеговина је потпуно нова држава, са специфичном унутрашњиом организацијом и управо та организација не дозвољава, јер то не дозвољава ни уставно-правни систем ове земље, да било који енитет или његове установе културе прибаве себи зазив " БиХ", уколико се не испоштује прописана процедура. Потребно је само прочитати и анализирати Закон о употреби и заштити назива Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број30/03, 42/04, 50/08 и 76/11). Овај закон, према члану 11, не односи се на државне органе власти Босне и Херцеговине и друге институције и правна лица која су основана законом или другим актом Парламентарне скупштине. Највиши законодавни орган Босне и Херцеговине је уредио и питања начина формирања заједничких или кровних удружења и фондација Законом о удружењима и фондацијама БиХ ("Службени гласник БиХ, број: 32/01, 42/03, 63/08,76/11 и 94/16) налазећи да је то у интересу њених ентитета. Дакле, Парламентарна скупштина је поступала у складу са уставним овлашћењима, ријешила питање ко и када може користити име "Босна и Херцеговина" и дала путоказ да нема инерције, ни стечених права у кориштењу овог назива.
4. Доношењем наведеног налога, доносилац је направио модалитет који није у складу са Уставом БиХ, а ни са законима на нивоу државе или законима на нивоу ентитета којим су регулисана ова питања. Једноставно се да закључити да, иако нема уставног основа за формирање "установа културе од значаја за Босну и Херцеговину", нити постоји одговарајући законски основ, доносилац наведеног налога, у члану 6, даје задатке органу који за то нема овлаштења, Савјету министара БиХ, да поднесе приједлог закона Парламентарној скупштини БиХ, којим ће се, између осталог, уредити управљање и финансирање установа културе од значаја за Босну и Херцеговину. Суштински, кршењем Устава се установе културе једног ентитета "преводе" на државни ниво, али се налаже да ту неуставну активност, проведе ненадлежан орган.
5. Тачно је, Савјет министара има овлашћења да покреће поступак за доношење закона на нивоу Босне и Херцеговине, али нема овлашћење да крши и не поштује Устав Босне и Херцеговине, односно да покреће процедуре за доношења закона за који нема уставни основ или за који није постигнута сагласност између ентитета и Брчко Дистрикта.
6. Налогом се, како је наведено у првој реченици члана 6, " не прејудицирају правни прописи чије је доношење потребно ради ажурирања прописа који се односе на статус установа културе од значаја за Босну и Херцеговину" , али управо ова реченица даје тврдњу или признање да таквих прописа нема, да не постоје, а затим се у сљедећој реченици обавезује Савјет министара да, противно Уставу, покрене поступак за доношење таквих закона у року од 60 дана.
7. Очигледно је, али се тиме нећемо бавити, да установе културе које су побројане Налогом, имају проблеме са функционисањем и финансирањем и у свом ентитету. Битније је нагласити да неке од тих наведених установа не испуњавају ни услове за регистрацију, као нпр. Kинотека Босне и Херцеговине, јер је њено оснивање објављено у Службеном листу Републике Босне и Херцеговине број 13/94, али никада није пререгистрована, у складу са прописма, јер није испунила услове да носи име Босна и Херцеговина. Тако су и остале побројане установе "преведене", без правног основа у БиХ установе, а сада се, предметним Налогом, тражи да се ова процедура озакони. С тим у вези Јавна установа Kинотека Републике Српске је основана на законом прописан начин и регистрована је у складу са законом, у Републици Српској. Дакле, Република Српска је слиједила и поштовала прописе и своје установе оснивала и регистровала на начин прописан законом, те није неовлаштено узимала назив "Босна и Херцеговина " па и тамо гдје је, а то грађанима и држављанима ове земље није упитно, управо учешћем грађана и делегата била оснивач тих истих установа, у бившој СРБиХ.
8. Важно је истаћи да у једној држави може постојати и дјеловати више националних библиотека или музеја или кинотека или галерија.Тако у Уједињеном краљевству дјелују одвојене националне библиотеке за Енглеску, Шкотску и Велс, док Шпанија има више институција са националним статусом које дјелују у оквиру својих аутономних заједница. Босна и Херцеговина је држава са сложеним унутрашњим уређењем, али је једноставније уређена од нпр. Швајцарске, па сложеност уређења не може бити изговор за увођење централистичког модела финансирања и организовања културе, а поготово разлог не може бити спашавање тих установа да не пропадну.
9. У пракси, дакле, у Босни и Херцеговини дјелују, примјера ради, двије народне универзитетске библиотеке са националним функцијама које покривају различите територијалне цјелине: Народна универзитетска библиотека Републике Српске и Народна универзитетска библиотека Федерације Босне и Херцеговине. Оваква је ситуација и са осталим установама, па је то реалност вишеслојне државе у којој културни идентитети и институције природно прате територијалну и политичку структуру.
Управо из наведених разлога исказујемо своје дубоко неслагање са наведеним Налогом, па предлажемо да надлежни органи предузму активности које ће спријечити повреде Устава БиХ, закона БиХ и њених ентитета.