Да ли је и код нас потребан закон којим би се кажњавало бацање смећа из аутомобила? (ВИДЕО)
Бацање ситног отпада као што су опушци, у Италији се кажњава са 1.188 евра, а за лименке, боце, кесе, несавјесни грађани сносе кривичну одговорност, са новчаним казнама од 1.500 до чак 18.000 евра. Да овакав закон важи и у Српској, засигурно не бисмо имали гомиле смећа поред пута.
Је ли ригорозна казна једино рјешење? Чини се да најбољи одговор на то могу дати планинари, људи који су у сталном додиру са природом. Довољно је само прошетати шумама, излетиштима и доживјети стварно стање у природи.
- Да ли мислите да наши људи кад оду у иностранство одједном стекну неку еколошку свијест? Не. Закони инспекције, они их науче да не смију бацати смеће. Нажалост, врло често ти људи кад дођу из иностранства мало се другачије овдје понашају. Значи ригорозне казне, санкције и контрола - истакао је Милојко Тодоровић, предсједник Планинарско – еколошког друштва "Мајевица".
Ситуација на терену је изузетно алармантна, упозоравају еколошки активисти. Неодговорност појединаца доводи до гомилања отпада, неријетко формирања дивљих депонија.
- Наши људи имају неку чудну особину да се понашају као да су сами на овој планети и да ову планету не требају никоме сутра да оставе, значи као да се ништа више неће десити једног дана кад нас не буде, а нисмо свјесни да постоје људи који овдје треба да живе, а то су наши потомци - истакла је Хелена Стојић, еколошки активиста.
Еколошку свијест, као и свијест о општем добру и грађанској одговорности требало би развијати још у најранијој доби. Код куће, у вртићима, школама. Едукација младих, темељ је на основу којег се може ићи у добром правцу развијања еколошке свијести.
- Ученици који се баве пољопривредом и прерадом хране имају чак одређене предмете који су директно везани за екологију, заштиту животне средине, одрживу пољопривреду и тако даље, али моје неко мишење је да треба још више радити на томе, да треба наћи нове начине, прилагодити се данашњим генерацијама - поручила је Александра Ристић, професор биологије и ментор еколошке секције у Пољопривредној и медицинској школи Бијељина.
Дивље депоније које ничу као гљиве доказ су да апели и упозорења неће зауставити несавјесне грађане. Само увођење строгих правила и ригорознијих новчаних казни дају резултате.