У центру Бањалуке постављено 1.616 столица са именима несталих и питањем "Гдје је"
Овај датум симболизује масовно страдање и нестанак великог броја цивила и бораца у септембру 1995. године. У центру Бањалуке симболично је постављено 1.616 столица са именима несталих и питањем "Гдје је".
Минуле године нису утишале вапај породица, а ни попуниле празна мјеста која још чувају за своје најмилије. Ружица Пејић из Возуће сваког дана се присјећа 10. септембра 1995. године, када су муџахедини на најмонструознији начин убили њеног супруга, борца Војске Републике Српске.
- Ми смо га 2008. године нашли, идентификовали лобању. Само смо лобању сахранили, а његових 11 рођака, браће, братанаца нестало је за само један дан. Немам снаге ни да причам - прича Ружица Пејић из Возуће.
Жене, старци, дјеца страдали на кућним праговима, борци који живот уградише у темеље своје отаџбине, и три деценије касније отргнути су од недосањаног мира и вјечног починка, али и од својих најмилијих.
На посљедњи поздрав, као насушну потребу, чека још 1616 породица из Српске.
- Чињеница је да смо за све ово вријеме до данас добили само 74 потврде о идентификацији и проналаску. То није довољно да бисмо могли рећи да Институт ради свој посао. Због тога мислим да је јако важно да се окренемо процесу тражења у Републици Српској и да од институција тражимо отварање Института за нестала лица Републике Српске - навела је Исидора Граорац, из Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила
Виктор Нуждић, в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица истакао је да је дошло до политизавције овог проблема.
- Бојим се да је ово питање исполитизовано, иако је требало да буде једно хумано питање, што свакако и јесте, међутим због политизације дошло је до опструкција на нивоу БиХ и данас имамо резултате какве имамо - истакао је Нуждић.
Најснажније оружје против ревизије и заборава јесте гласно изговорена истина, а свака прича заслужује да буде документована и пренесена будућим нараштајима.
- Позивамо да смогнете снаге и оставите своја свједочанства. Наша заједничка обавеза, свих нас, сваког појединца, независно да ли припада организацији, институцији јесте да преносимо и чувамо истину и да једноставно буде наше оружје, наш алат и путоказ ка будућности - навео је Денис Бојић, директор Меморијалног центра Републике Српске.
Будућности која зависи од тога колико баштинимо своју историју, док забиљежена усмена предања представљају завјет и гарант опстанка нашег идентитета на овим просторима.