X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
17/05/2012 |  20:17 | Извор: СРНА

ЂОРЂЕ АНДРИЋ СВЈЕДОЧИО О СУРОВОСТИ ЛОГОРА ЗА СРБЕ

Суђење осморици оптужених за злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју општине Хаџићи почело је пред Судом БиХ свједочењем Ђорђа Андрића који је описао сурови живот заробљеника у логору "Силос", гдје је био заточен пет мјесеци.
Андрић је нагласио да се од половине маја 1992. године није могло слободно кретати, те да су у Тарчину, у општини Хаџићи, гдје је живио са породицом, полицајци свакодневно долазили и тражили оружје од српског становништва. Он је рекао да је 6. јуна 1992. године са браћом и оцем из породичне куће одведен најприје у Друштвени дом у Пазарићу, а потом га је извјесни "Калгари" одвео у логор "Силос". "Кад сам дошао у ћелију био је мрак. У пола ноћи дошло је шест полицајаца, питајући ко је тек дошао. Извели су ме и прегазили испред ћелије", рекао је свједок, додајући да је сутрадан пребачен у другу ћелију гдје се сусрео са братом и још неким мушкарцима који су били претучени и крвави. Током боравка у "Силосу", сви заточеници, наглашава свједок, били су пребијани, а извјесни "Калембер Буба" их је највише тукао. "Кад бисмо у ћелији галамили, стражари су нам знали рећи да ћутимо или ће нам позвати Калембера", рекао је Андрић. На питање тужиоца Марјана Погачника да ли зна ко је био управник логора, Андрић је рекао да је то био оптужени Бећир Хујић, те да је с њим једном разговарао. "Када смо добили заразну болест дизентерију, питао сам га да нам пруже љекарску помоћ", додао је Андрић, наводећи да су стражари након тога бацали таблете по прашини, а да су се логораши тукли како би дошли до лијекова. Описујући услове у логору, Андрић је навео да су они били катастрофални, да се за пет мјесеци боравка нико није окупао, а да су нужду вршили у канти која се налазила у ћелији. Он је рекао да су логораши дневно добијали једну кору хљеба, а након дизентерије, супу су им сипали у једну здјелу уз коју би им подијелили три-четири кашике. Васвија Видовић, бранилац првооптуженог Мустафе Ђелиловића, приложила је свједоку документ Кризног штаба Српске демократске странке од марта 1992. године у коме пише да је свједок постављен за команданта једног вода, на шта је Андрић одговорио да он с тим није имао никакве везе, преноси БИРН. Андрић је негирао и да је српском становништву подијељено оружје. Оптужница терети Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хујића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера за злочине против српских цивила и ратних заробљеника почињене у логору "Силос" и другим објектима на подручју општине Хаџићи. У оптужници се наводи да су они од 1992. до 1996. године учествовали у системском удруженом злочиначком подухвату у оквиру којег су починили злочине против цивила и ратних заробљеника српске националности. Према оптужници, Бећир Хујић је био управник, као и замјеник управника логора "Силос", а исте функције обављао је и Халид Човић. Нермин Калембер је био стражар у "Силосу", док су остали оптужени обављали функције у цивилним, војним или полицијских структурама локалне власти. Наредно рочиште заказано је за 24. мај када ће браниоци осталих оптужених унакрсно испитати .