Ђокић: Инвестиције Српске у области енергетике око пет милијарди КМ
Ђокић је на министарском панелу у Црној Гори у оквиру конференције Енергетска седмица западног Балкана појаснио да ови капацитети обухватају постојеће и планиране пројекте у области хидро, соларне и енергије вјетра, као и да представљају значајан корак у осигурању енергетске стабилности Републике Српске.
Министар је овом приликом представио досадашње резултате, стратегију и компаративне предности Републике Српске у области енергетике, те навео да су ове инвестиције резултат спровођења стратегије развоја енергетског сектора и јасно дефинисаног правца дјеловања.
Ђокић је позвао инвеститоре на сарадњу, истакавши да Република Српска представља сигурно мјесто за инвестиције, саопштено је из ресорног министарства.
Подсјетио је да је Република Српска одавно усвојила све кључне стратешке документе и транспоновала европску регулативу кроз пет закона и на тај начин створила стабилан правни и институционални оквир за улагања у обновљиве изворе енергије и енергетску ефикасност.
Према ријечима Ђокића, значајан дио планираних капацитета биће у власништву "Електропривреде Републике Српске", као кључног стратешког предузећа и носиоца енергетске сигурности.
Он је напоменуо да су до сада изграђене двије соларне електране снаге 60 и 10 мегавата и једна хидроелектрана снаге 37 мегавата, а у протеклих десетак година изграђено је око 1.540 мањих соларних постројења и 55 малих хидроелектрана.
Ђокић је истакао да су у току радови на двије велике хидроелектране снаге 159 мегавата и 34 мегавата, као и на пројекту Хидроелектране "Бук Бијела" у сарадњи са Србијом.
- До сада су закључена два уговора за изградњу вјетроелектрана, од којих је једна већ у поодмаклој фази радова, док се припрема изградња и нових капацитета. План је да сви уговорени пројекти буду завршени у наредне три године, што ће додатно повећати удио чисте енергије у производњи - напоменуо је Ђокић.
Он је указао на изазове европске политике, посебно у вези са примјеном ЦБАМ модела, који ће, како је рекао, јако негативно утицати на локалну економију.
- Ако остатак свијета више не прати европску политику, поставља се питање да ли Европа има право да својим чланицама намеће нове обавезе на начин који изазива директне економске поремећаје - упитао је Ђокић.
Он је рекао да је захтјев Републике Српске за одгађање примјене ЦБАМ-а од 1. јануара 2026. године оправдан, јер је БиХ испунила и посљедњи услов, а то је усвајање закона о регулатору, преносу и тржишту електричне енергије БиХ, који је сада у парламентарној процедури.
- Очекујемо да Европска комисија уважи наше аргументе и прихвати захтјев за одгађање - истакао је Ђокић.
Он је рекао да је, уз развој производних капацитета, неопходно посветити већу пажњу и преносној мрежи, јер раст потрошње и изградња нових енергетских објеката захтијевају снажнија улагања у инфраструктуру.
- Ово питање треба посматрати као регионално, јер стабилан пренос енергије представља предуслов за одрживи енергетски развој цијелог региона и обезбјеђење уредног и стабилног снабдијевања привреде и грађана електричном енергијом - појаснио је Ђокић.
Он је указао на потребу за ефикаснијим партнерством са европским инвестиционим институцијама и у овом погледу, чије ангажовање тренутно није на нивоу очекивања, те додао да су овакве конференције прилика да се скрене пажња и на то питање.
Осим Ђокића, у дискусији су учествовали министар енергетике и рударства Црне Горе Адмир Шахмановић, амбасадор Италије у Црној Гори Андреина Марсела, предсједник Агенције за енергетику Републике Србије Дејан Поповић и суоснивач и извршни партнер компаније "Алказар Енерџи" Данијел Калдерон.
Ђокић је у оквиру овог догађаја одржао више билатералних састанака са представницима компанија које су заинтересоване за сарадњу са Републиком Српском.