Свечано отварање изложбе "Владимир Величковић: Фигура као израз егзистенције"
Она је реализована на основу Споразума о културној сарадњи који је Музеј савремене умјетности Републике Српске 2021. године склопио са Музејом савремене уметности у Београду, са циљем афирмације и презентације културног насљеђа савремене умјетности кроз заједничке изложбене пројекте. Овај програмски оквир представља значајан модел институционалне сарадње два музеја и доприноси размјени умјетничких садржаја и јачању културних веза у региону. Изложба се одржава у оквиру манифестације "Дани Србије у Републици Српској".
Ријеч је о ретроспективној изложби умјетника Владимира Величковића (1935 – 2019) чије је присуство незаобилазно у сагледавању развоја домаће и шире европске умјетничке сцене друге половине ХХ вијека. Величковић је јединствена стваралачка фигура која по својим сложеним идентитетским обиљежјима истовремено припада различитим културама: српској, југословенској, француској, европској, помијерајући границе перцепције југословенске умјетности датог времена и такође остављајући могућност преиспитивања актуелне постјугословенске умјетничке позорнице.
Изложба није хронолошки конципирана већ прати одређене проблемско-тематске сегменте у раду умјетника, који могу упућивати и на шири контекст у коме се формирао, базирао и стварао особен ликовни језик. Кроз шест одвојених тематско-проблемских цјелина: Младост, Распећа, Тијело у покрету, Главе, Животиње, Без имена, које се фокусирају на одређене теме и симболе као и њихово значење у Величковићевом сликарству, обухваћен је сложен умјетнички опус који кореспондира са највишим дометима модерног и савременог сликарства.
Пратимо га од најранијих цртежа и слика насталих у београдском периоду, када умјетник ради оскудне просторе укочене, статичне атмосфере, преко барокне узвитланости наглашеног покрета у циклусу "Страшила", потом фигура у различитим фазама трчања или пада инспирисаних Мејбриџовим историјским експериментима са фотографијом, па узаврелих френетичних глава оратора или испражњених, пустих простора губилишта, све до посљедњих призора спаљене земље и пејзажа чија се линија хоризонта губи у измаглици дима и магле.
Изложба обухвата слике и цртеже из колекција Музеја савремене уметности у Београду, Народног музеја у Београду, Историјског музеја Србије, Музеја града Београда, Српске академије наука и уметности, као и приватне колекције породице Величковић. На изложби су приказане и три графике Владимира Величковића које се налазе у фундусу Музеја савремене умјетности Републике Српске. Поставка је адаптација изложбе приказане у Београду 2021–2022. године, али посебно прилагођена за представљање у Бањалуци.
Аутор изложбе је Светлана Митић, музејска савјетница МСУБ-а, а координатор изложбе је Жана Вукичевић, виша кустоскиња МСУРС-а.
Изложба ће бити отворена до 30. јануара 2026. године.
Влaдимир Вeличкoвић (1935–2019) диплoмирao je 1960. нa Aрхитeктoнскoм фaкултeту у Бeoгрaду. Биo je сaрaдник Majстoрскe рaдиoницe Крстe Хeгeдушићa (1962–1963) у Зaгрeбу. Oд 1963. излaжe сaмoстaлнo и нa кoлeктивним излoжбaмa у зeмљи и инoстрaнству, а од 1966. године живи и ради у Пaризу.
Прeдстaвљao je Jугoслaвиjу нa 36. Биjeнaлу у Вeнeциjи 1972. године. Дoбитник je брojних знaчajних нaгрaдa и признaњa у зeмљи и инoстрaнству. Био је члан Српскe aкaдeмиje нaукa и умeтнoсти (СAНУ), Фрaнцускe aкaдeмиje (Academie des Beaux-Arts – Institut de France) и Maкeдoнскe aкaдeмиje нaукa и умeтнoсти (MAНУ). Oдликoвaн je нajвишим фрaнцуским признaњeм у oблaсти културe и умjeтнoсти Commandeur dans l’Ordre des Arts et des Lettres и орденом Légion d'Honneur. Био је професор (1983–2000) на École nationale supérieure des beaux-arts у Паризу. Оснивач је фонда за цртеж "Владимир Величковић" из кoгa сe нaгрaђуjу млaди умјeтници Србиje.