Обиљежене 32 године од оснивања Четврте озренске бригаде ВРС
Бригада је од оснивања до завршетка рата имала 1.176 бораца, од којих је 270 погинуло, а 700 рањено.
Командант Четврте озренске биргаде од 1993. године Новослав Николић рекао је да је организовањем озренских и возућких јединица спријечен злочин над српским народом и онемогућено спајање зеничке и тузланске регије.
- У том периоду многи нису били свјесни огромне снаге муслимана који су свакодневно користили своје елитне јединице да освоје овај простор - навео је Николић.
Он је истакао да су муслимани, када нису успјели властитим снагама да освоје Возућу и Озрен, ангажовали стране плаћенике – муџахедине, који су свирепошћу додатно плашили цивилно становништво, што им је на крају, 1995. године успјело.
Командант Ударног батаљона ове бригаде Зоран Благојевић подсјетио је да су Срби, свјесни искуства из Другог свјетског рата, када је масовно страдало становништво тог простора, већ 1991. године почели припреме за одбрану цивилног становништва, имовине и манастира Возућица.
Он је рекао Срни да су се у том периоду муслимани припремали за рат, због чега је српско цивилно становништво протјерано из општина Жепче, Бановићи и огроман број Срба из Завидовића, а спас су нашли у Гостовићу и дијелом у Возући.
Благојевић је навео да је Возућа успјешно брањена до 10. септембра 1995. године, када су НАТО снаге срушиле релеј комуникационог центра Краљица на Озрену, након чега је једини излаз из тешке ситуације био егзодус војног и цивилног становништва са простора Возуће и великог дијела Озрена.
На данашњем обиљежавању наглашено је да су уз Четврту озренску бригаду Возућу браниле Вучијачка бригада, 43. Приједорска моторизована, Србачка, Прњаворска, Лакташка бригада, батаљон Крњинске бригаде, Извиђачка чета Оперативне групе Добој, Чета Војне полиције Првог крајишког корпуса, МУП Републике Српске, дијелови Треће крајишке бригаде, Раднички батаљон из Добоја и батаљон Гостовић.
Након пада Возуће 10. септембра 1995. године бригада је ратни пут наставила на одбрани рејона Борова глава, а касније у мјесту Толиса код Модриче гдје је дочекала потписивање Дејтонског мировног споразума.
У оквиру обиљежавања положено је цвијеће у Спомен-соби и пред Централним спомен-обиљежјем страдалим Србима.
Обиљежавању је присуствовао начелник Модриче Јовица Радуловић, посланик у Народној скупштини Републике Српске Петар Јелић, предсједник Борачке организације Рпбулике Српске Радан Остојић, представници општина Петрово и Вукосавље, те бројни становници Модриче.