Николић: Апелација пред судом у Стразбуру имаће велики одјек
Николић за Срну истиче да се отвара могућност да се у Стразбуру укаже да у европском демократском поретку не постоји преседан да појединац политичком вољом доноси законе, а институције кривично гоне оне који на то укажу.
Он указује да најављена апелација Европском суду за људска права у Стразбуру може имати великог одјека, посебно јер ова тема поприлично интересује и ширу и стручну јавност, те да правна интернационализација овог случаја има двоструки значај.
- Прво, она представља начин да се преиспитају поступци и одлуке институција у БиХ са становишта европских стандарда владавине права, независности судства и заштите уставних надлежности ентитета. Друго, она има снажан политички ефекат, јер указује на то да унутрашњи правосудни систем више није у стању да гарантује елементарну уставност и законитост - навео је Николић.
Николић сматра да се најновија одлука крњег Уставног суда БиХ, која је донесена уочи тридесете годишњице Дејтонског мировног споразума, може посматрати као директно одступање од принципа на којима је Дејтон заснован - консоцијативној демократији која се базира на равноправности два ентитета, три конститутивна народа и њиховом заједничком одлучивању, те да је изузетно важно дипломатским путем указати на то.
- Изузетно је важно дипломатским путем указати да је одлука крњег Уставног суда БиХ у супротности не само са уставноправним начелима, већ и са самим принципима америчке спољне политике у региону, која је током последње три деценије, бар декларативно, инсистирала на очувању дејтонске равнотеже - навео је он.
Он истиче да управо зато овај преседан има шири значај од унутрашњег спора у БиХ и "представља тест досљедности међународних гараната Дејтонског споразума и њихове спремности да бране поредак који су сами успоставили".
Николић је нагласио да најновија одлука крњег Уставног суда БиХ представља својеврсни правни и институционални преседан који, умјесто да учврсти владавину права, потврђује тезу да овај орган дјелује као пар екселанс политички.
Он је појаснио да би да је Уставни суд БиХ поступао у складу са правом, а не под утицајем политике, морао примјенити начело хијерархије правних аката, према којем је устав ентитета; у овом случају Устав Републике Српске; акт више односно јаче правне снаге од било ког закона донесеног на нивоу БиХ.
- Зашто – зато што је исти у "предмету Љубић" из 2016. године заузео став да закон БиХ не може да дерогира уставну норму ентитета &мдасх; у том случају реч је била о Уставу Федерације БиХ. Отуда је садашња одлука противна сопственој пракси и јасним уставноправним принципима - објаснио је Николић који је асистент на Уставном праву на Правном факултету.
Чињеница да је Суд, упркос томе, поступио супротно, каже он, показује да је политички притисак надвладао правну аргументацију и да је, нажалост, усуд босанскохерцеговачког друштва стање политички цјелисходне неуставности и бесправља.
- Уместо да заштити уставни поредак БиХ и њене ентитете, Суд је допринео урушавању сопственог легитимитета и, посредно, саме уставне архитектуре Дејтона - оцијенио је Николић.