ЦИК БиХ: Остајемо посвећени вршењу својих законом прописаних овлашћења и дужности
Текст преносимо у цијелости:
Актом Основног суда у Бањалуци запримљеног 3. новембра 2025. године, од ЦИК БиХ се тражи да у остављеном року исправи и допуни поднесак од 22. октобра 2025. године на начин да јасно одреди да ли се ради о Приједлогу за покретање ванпарничног поступка за упис промјене података уписаних у регистар политичких организација који се води код Суда, а односи се на политичку странку Савез независних социјалдемократа-СНСД.
ЦИК БиХ је наведени акт Основног суда у Бањалуци 5. новембра 2025. године доставила на знање и евентуално поступање Суду БиХ.
Исти дан ЦИК БиХ прима допис Суда БиХ у којем наводе да је потребно да ЦИК БиХ обавијести Суд БиХ да ли је у року Основном суду у Бањалуци поднијела приједлог, онако како је то назначено у рјешењу тог суда.
Такође у допису, Суд БиХ поново истиче да правне посљедице осуде, које су наведене у образложењу пресуде Суда БиХ, број: С1 2 К 046070 23 К од 26. фебруара 2025. године (постала правоснажна дана 12. јуна 2025. године), а које наступају по сили Закона (КЗБиХ), не проводи кривични суд, односно Суд БиХ, јер исте, како је више пута истицано, нису кривична санкција, те с обзиром на природу правних посљедица осуде, свакако постоји основ да Основни суд у Бањалуци то може урадити по службеној дужности, сходно одредби члана 3. став 2. Закона о ванпарничном поступку РС.
ЦИК БиХ данас је упутила писани одговор Основном суду у Бањалуци и Суду БиХ у којем их је подсјетила на одредбе Закона о политичким организацијама (Службени гласник РС бр. 15/96 и 17/02).
Наиме, одредбом члана 26. Закона о политичким организацијама прописано је да политичкој организацији, односно њеном унутрашњем организационом облику забраниће се рад ако дјелује ради остваривања циљева из члана 4. овог закона или врши дјелатност на начин који није у складу са Законом, статутом и циљевима ради којих је основана или утврђеном програмском орјентацијом политичке организације. Рјешење о забрани рада политичке организације доноси регистарски суд.
Одредбом члана 27. истог Закона прописано је да Суд код кога је организација регистрована покреће поступак за забрану рада политичке организације по службеној дужности или на приједлог основног јавног тужиоца.
Из напријед наведених одредби Закона јасно произилази да ЦИК БиХ нема законом утврђену обавезу, одговорност нити овлаштење за покретање наведеног поступка, јер се исти у смислу наведених одредби покреће од стране суда по службеној дужности или на приједлог основног јавног тужилаштва.
Дописивање правосудних органа преко ЦИК БиХ, урушава повјерење јавности у правосуђе и владавину права.
ЦИК БиХ ће о наведеном обавијестити Високи судски и тужилачки савјет БиХ, цијенећи да су све институције у БиХ на свим нивоима власти дужне вршити законом прописане надлежности, а извршење правних посљедица кривичне пресуде у дијелу престанка рада унутрашњег организационог облика политичке организације, у смислу напријед цитираних одредби закона и члана 2.9 Изборног закона БиХ, није у надлежности Централне изборне комисије БиХ.