Хоће ли увођење изборних технологија закомпликовати будуће изборне циклусе? (ВИДЕО)
Увођење скенера за листиће и биометријске идентификације бирача – могло би да буде највећи губитак пара у изборнмим процесима у БиХ. Према досадашњим подацима, тендерске спецификације у појединим дијеловима личе на већ виђена рјешења у земљама попут Ирака, гдје је увођење електронског бројања довело до протеста, оптужби за манипулације, чак и до паљења складишта са изборним материјалом. У БиХ се још много тога не зна, између осталог гдје ће се чувати опрема и ко ће управљати серверима.
- Суштина је које је главни администратор базе података и ти администратори база података лако могу да, што би под наводницима, "наштеловати" ко ће побиједити, ко ће узети побједу и на који начин - нагласио је Александар Радета, члан Републичке изборне комисије.
У Републици Српској скенере највише тражи опозиција. Свесрдно је то финансијски помогао Кристијан Шмит наметањем финансирања тог пројекта. Бранко Петрић, бивши предсједник ЦИК-а подсјећа да је чак Шмитова Њемачка одбацила електронско гласање због бројних мањкавости.
- Ја мислим да је то најгора, најпромашенија инвестиција која се може замислити. Замислите стотину и више милиона марака да се да за једну скаламерију која ће се користити или неће користити само један дан у двије године. Уз ангажовање стотине хиљада још различитих оператера, стручњака, све то треба плаћати и опет је све то непоуздано - истакао је Бранко Петрић, биши члан ЦИК-а БиХ.
Проблеми не престају само на техничкој страни. Тендер, како тврде неки од заинтересованих понуђача, садржи озбиљне неправилности, фаворизује одређене технологије и оставља огроман простор за манипулације. У ЦИК-у су сагласни једино да им треба више пара, али за шта тачно, још ни сами не знају.
- Кад се заврши све ово, сва ова тендерска активност, да направимо неку едукацију, да упознамо наше чланове ЦИК-а и све наше упослене са суштином те тендерске документације шта ми тражимо да у неком наредном периоду идемо са едукацијом - поручио је Суад Аранаутовић, члан ЦИК-а БиХ.
Никаква технологија не може замијенити људе, уколико свако уради свој дио посла, каже Радета, а то је далеко јефтиније.
- Ако имате доброг посматрача на бирачком мјесту само једног, нико не може украсти ништа - додао је Радета.
Изборни закон БиХ не омогућава досљедну примјену електронских технологија. Отворене листе, огромне спискове кандидата готово је немогуће прилагодити гласању на скенерима, каже Петрић.
- Никаквим новим технологијама и скенерима и бројачима или идентификација се не може примијенити на гласање путем поште, а то ми имамо, на гласање у одсуству, а то имамо, на гласање путем мобилних тимова, као што имамо, на гласање непотврађеним гласачким листићима, што имамо. Према томе, то је један конгломерат и ја нисам сигуран, да ли ико уопште зна шта то на крају значи - додао је Петрић.
Знају у земљама попут Белгијe, Холандије, Норвешке, Финске и Ирске, које су одустале од електронског гласања. Генерално у свијету веома низак проценат земаља користи такву технологију, иако се то представља као врхунац поштовања воље народа. На крају се ипак све своди на папир, који послије свега остаје једини вјеродостојан начин бројања гласова.