"Сви проблеми у БиХ настали урушавањем уставне структуре и страним интервенционизмом" (ФОТО/ВИДЕО)
Главна порука је управо дата и у самом називу конференције, а то је заједнички унутрашњи договор и рјешења без мијешања са стране. Једино тако БиХ заправо може да функционише и напредује, уколико се уважавају интереси сва три конститутивна народа.
Оно што је јасно јесте да БиХ тренутно није по вољи ни једног од три народа и кључ је пронаћи одржив модел, али имајући у виду правичну заступљеност сва три народа.
На панелима су и учесници и свједоци неких од пресудних догађаја деведесетих, бивше дипломате и политичари, ту су и европарламентарци, гости из Сједињених Држава, попут Макса Приморца, који су протеклих дана упозоравали да је БиХ нефункционална, а уводни говор дали су домаћини скупа, хрватски шеф дипломатије Гордан Грлић Радман и премијер Андреј Пленковић.
Уочи конференције, Жељка Цвијановић разговарала је са америчким амбасадором у Хрватској Никол Мегроу. Поручила је да је сарадња са новом америчком администрацијом добра и да њихов приступ – који инсистира на локалним рјешењима и уважавању изборног легитимитета – представља важан корак ка стабилизацији прилика у БиХ.
View this post on Instagram
Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић поновила је да је БиХ дубоко подијељено друштво управо због нарушавања уставног уређења и кршења дејтонских принципа. Елмедин Конаковић каже да је потребан прагматичнији приступ, пребацујући одговорност на представнике Републике Српске и хрватског народа, за који сматра да су праведно заступљени, иако знамо шта они сматрају о избору рецимо хрватског члана Предсједништва.
А хрватски министар спољних послова Гордан Грлић Радман подсјећа да у свијету и Европи има много примјера децентрализованих држава, и рекао да БиХ једино тако може функционисати, уколико жели даље као европска држава. Дакле прича о грађанској држави нема подршку.
Велики је раскорак између БиХ коју је дефинисао Дејтонски мировни споразум и БиХ данас. И тај раскорак, упозорава српски члан Предсједништва Жељка Цвијановић, показује да је БиХ дубоко подијељено друштво, у којем нема унутрашњег политичког дијалога, у којем су супростављене визије кинститутивних народа о прошлости и садашњости. Урушена је дејтонска уставна структура БиХ и из тога, каже Цвијановићева, проистичу сви проблеми у БиХ.
- Ако ће ово бити прекретница да се бавимо домаћим проблемима, да се одмакнемо од онога што су наметања чега смо се нагледали од неизабраних странаца, онда БиХ има шансу. Ако ће БиХ наставити да живи живот у којем неизабрани странац може да политизује суд, да мијења амбијен а да за то није добио правп, ниједним словом у Дејтонском споразуму, онда је БиХ, у великом проблему и шансе за будућност се смањују - навела је Цвијановићева.
Поставља се питање може ли једна држава да преживи количину страног интервенционизма, каквом је БиХ била изложена, наглашава Цвијановићева. Ипак, додаје, охрабрује став САД, који је и данас изнијела амерички амбасадор током панела, а Цвијановићева разговарала у Загребу.
- Оно што је суштински важно а што је изнесено кроз став представника САД не засједању СБ УН о БиХ, да више нема тешке руке која ће нешто наметати, нема више тражења, него има очекивања да ће домаћи лидери, представници конститутивних народа, договоре око тога како ће бити уређење, шта ће заједно радити и како ће изгледати држава у којој они заједно живе - истакла је Цвијановићева.
Управо је равноправност два ентитета и три конститутивна народа, дијалог њихових политичких представника, оно на чему инсистира и Хрватска. То је јасно поручио тамошњи шеф дипломатије. БиХ, каже Гордан Грлић Радман, треба ЕУ, а на том путу, ако буде дијалога домаћих лидера, не би требало да буде и Кристијан Шмит, нити канцеларија ОХР-а.
- Када БиХ стекне довољан демократски стандард, мислим да ће нестати потреба за "високим представником". Али оно што је најважније да политички лидери, носиоци политичке власти и једног и другог и трећег народа, одлучују о властитој судбини - навео је министар иностраних послова Хрватске Горан Грлић Радман.
И не би требало да се више или мање пита један народ, већ да сви имају иста права, категоричан је Грлић Радман. Управо из тог разлога, оно што је тежња бошњачких политичара, централизована БиХ, истиче, није могућа. А Елмедин Конаковић не крије да му је то недосањани сан.
- Ја искрено бих био кад бих се пробудио у једној држави, са једним предсједником, без ентитета, без кантона, са локалним заједницама. Да би се то десило, то би морала подржати два народа, јер мој устав моје земље тако каже, и то је, наравно, данас, немогуће - рекао је Конаковић.
И не само данас, док се Републике Српске и српског народа пита. А зна се да је од потписивања Дејтонског мировног споразума, до данас, захтјев Српске, досљедно поштовање изворног Дејтона, федералне структе БиХ, уз пуно уважавање два ентитета и три конститутивна народа.