Лавров: Слово и дух Дејтона - кључ мира и стабилности у БиХ; Уочени су и опасни трендови на Балкану
Тај споразум је претходно био парафиран у Дејтону (Охајо, САД) и познат је као Дејтонски споразум.
- Одјек братоубилачког сукоба и данас изазива бол у срцима оних који су изгубили своје најмилије и своја огњишта. Рат је однио преко 100.000 живота и приморао више од два милиона људи да напусте своје домове. Жалимо за бројним жртвама, без обзира на њихову националну, етничку или верску припадност. На трагичну прошлост подсјећају и тензије у међуетничким и међуверским односима, које трају до данас. Велики дио територије Босне и Херцеговине још је миниран, па недужни људи и даље страдају - истакао је шеф руске дипломатије у ауторском тексту за "Политику".
Како је Лавров рекао, Дејтонски споразум није постао лијек за све недаће и несугласице које су запљуснуле друштво у БиХ одмах након распада федеративне Југославије. Његова главна заслуга је, ипак, то што је зауставио крвопролиће и омогућио повратак мирном животу.
Притом Дејтон представља резултат како мукотрпних посредничких напора међународне заједнице, тако и тешких компромиса које су снагом своје воље направили лидери сукобљених страна. Тиме што су учинили озбиљне уступке, они су добили неупоредиво више заузврат: мир и наду у просперитетну будућност. Управо овакав приступ, који подразумијева потребу за постизањем обострано прихватљивих, консензуалних рјешења, дефинише 'дух Дејтона', навео је Лавров.
Споразумом, којим су постављени темељи државног уређења БиХ, били су утврђени фундаментални принципи једнакости између три конститутивна народа (Бошњака, Срба и Хрвата) и два ентитета – Републике Српскеи Федерације БиХ – којима су дата најшира уставна овлашћења, подсећа руски министар.
- Поред тога, јасно су разграничене сфере надлежности између различитих нивоа власти и потврђена аутономија ентитета у оквиру изразито децентрализоване административне и институционалне архитектуре земље. Пажљиво осмишљен систем контроле и равнотеже, који предвиђа да се важне општедржавне одлуке доносе искључиво путем консензуса и компромиса између трију страна у БиХ, остаје темељ њиховог мирног суживота. Руска Федерација, као свједок потписивања Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, постала је један од његових међународних гараната којима је припала улога да штите постулате Дејтона - рекао је Лавров.
Како је навео, водеће западне земље тада су дјеловале као партнери у обезбјеђивању спровођења Дејтона и промовисању постконфликтног рјешења.
- Међутим, вођене својим користољубивим интересима, оне су готово одмах кренуле да уништавају конструкцију Дејтонског споразума. На жесток отпор у западним престоницама наишла је жеља Републике Српске да досљедно брани своја легитимна права и посебан аутономни статус свог ентитета, као и да се одупре плановима за увлачење Босне и Херцеговине у НАТО против воље њених народа. Притом је Бањалука користила – и наставља да користи – искључиво оне инструменте који су предвиђени мировним споразумом. Запад је, у међувремену, покренуо вишеструку кампању против Срба, циљајући на реформатирање земље путем њене унитаризације која подразумијева одузимање Србима и Хрватима њихових дејтонских права - истакао је Лавров.
Како анализира, под изговором наводног обезбјеђивања функционалности државног апарата Босне и Херцеговине, намеће се такозвани грађански концепт с предумишљајем да се разводни идентитет конститутивних народа.
- Прави циљ, међутим, јесте стварање услова у којима политичке елите само једног од трију народа БиХ могу несметано да спроводе споља диктирани план на штету интереса осталих страна у Босни и Херцеговини. Такве непромишљене авантуре имају дубоко негативан утицај на ситуацију у региону. Подсјетимо се да је управо једнострано проглашење независности од Југославије од стране власти Републике Босне и Херцеговине – заобилазећи став Срба у БиХ – довело до почетка грађанског рата - рекао је руски дипломата.
Институција високог представника, како тврди, постала је један од главних извора нестабилности у Босни и Херцеговини.
- Замишљена као помоћни механизам за међународни надзор цивилних аспеката рјешавања кризе, она се постепено развила у марионетску структуру, омогућавајући западним манипулаторима скоро неограничено уплитање у унутрашње послове БиХ. Умјесто своје непосредне дејтонске функције – доприноса дијалогу између страна у Босни и Херцеговини – високи представници, који сви до једног представљају западну заједницу, врше правно насиље над сувереном земљом. Намјерно изазивају унутрашње политичке турбуленције како би оправдали потребу за одржавањем протектората над БиХ. Истовремено, одговорност за кризу, без иједног доказа, пребацују на Републику Српску - навео је.
Маске су, тврди", биле коначно скинуте након тајног "именовања" пензионисаног немачког политичара Кристијана Шмита на позицију високог представника уз кршење свих процедура, без било каквог покушаја да се сачува макар привид легалности. То је било сасвим у духу озлоглашеног "поретка заснованог на правилима". Правно безначајни "декрети" самопроглашеног „високог представника", који нема мандат Савјета безбједности УН, у супротности су с демократским принципима и наносе непоправљиву штету унутарбосанском дијалогу.
- Нема сумње да први корак ка нормализацији стања у Босни и Херцеговини треба да буде хитно и безусловно затварање Канцеларије високог представника (ОХР). То је било очигледно и прије 20 година – међународна заједница је донијела принципијелну одлуку у том смислу још 2006. године. Само постојање таквог колонијалног инструмента у сувереној држави чланици УН у 21. вијеку је незамисливо. Већ давно је дошло вријеме да народи БиХ стекну истински суверенитет и независност, да сами одреде своју будућност и судбину своје државе. Западњаци, ипак, чине све што могу да се супротставе укидању контроле споља - истакао је.
Осим тога, тврди Лавров, у покушају да заобиђе кључну улогу Савјета безбједности УН у процесима стабилизације у Босни и Херцеговини, Запад стално покушава да "приватизује" питање рјешавања кризе, као и да замијени СБ УН алтернативним форматима за "посматрање" ситуације, у којима се не би чуо глас оних који се не слажу.
Дешавања у БиХ само један од примјера непоштовања међународног права - уочавају се опасни трендови на Балкану
- Оно што се дешава у Босни и Херцеговини, као што знамо, далеко је од јединог примјера непоштовања међународног права. Ту спада и саботирање од стране кијевског режима и његових европских куратора, Берлина и Париза, спровођења Минског 'пакета мера', који је одобрио Савјет безбједности УН - рекао је.
Западни покровитељи Приштине, како тврди, дуги низ година игноришу одредбе Резолуције 1244 Савјета безбједности УН, која представља темељ за рјешавање косовског питања и којом се гарантује територијални интегритет Србије.
- Признавши једнострано проглашену 'независност' покрајине, они настављају да подстичу србофобично безакоње које чини приштинска 'врхушка' укључујући кораке ка стварању илегалне косовско-албанске 'војске'. Поред тога, иницирају формирање војних савеза у којима Приштина учествује равноправно са сувереним државама. Уочавају се опасни трендови повећања војног потенцијала и помјерања равнотеже снага на Балкану. Сматрамо да је ово истовремено и директно кршење Дејтонског споразума, посебно оних одредби које се садрже у анексима 1-А 'О војним аспектима мировног рјешења' и 1-Б 'О регионалној стабилизацији - истакао је.
Убјеђени смо, јасан је руски министар, да се искључиво на међународној правној основи Дејтона може постићи трајно међуетничко помирење у Босни и Херцеговини и осигурати стабилност на цијелом Балкану. Било какве измјене Дејтонског споразума могу бити спроведене само на основу консензусних одлука које самостално доносе сви народи Босне и Херцеговине – у оквиру дијалога уз међусобно поштовање, без спољног мешања и стриктно у складу с утврђеним уставним процедурама.
- Русија, као стална чланица Савета безбједности УН и одговорна учесница у регулисању ситуације у БиХ, принципијелно и досљедно подржава Дејтонски споразум и његове темељне принципе који предвиђају једнака права за три конститутивна народа и два ентитета са широким овлашћењима у пракси. Позивамо и међународну заједницу, као и све стране у Босни и Херцеговини, да га такође подрже у интересу успјешног и одрживог развоја БиХ и оба њена ентитета, те просперитета и благостања свих грађана ове земље и успостављања стабилне безбједности на Балкану - закључио је Лавров.