Тема аерозагађења атуелна само током децембра и јануара
- Ово је системски проблем, гдје сви морају бити дио рјешења. Прво и основно је ријешити питање мјерних станица у локалним срединама гдје не постоје, а тамо гдје постоје омогућити непрекидно функционисање, а не да имамо ситуације да отказују када је загађење највише - рекао је Црнковић.
Истакао је да се као дио хитних реаговања треба побринути за посебно осјетљиве категорије наводећи примјер постављања пречишћивача ваздуха у вртићима, школама, болницама, домовима за стара лица.
- То неће ријешити проблем, али ће бар у некој мјери сачувати здравље оних који су најосјетљивији - сматра Црнковић.
Црнковић је додао да велики број општина и градова нема податке о квалитету ваздуха на њиховом подручју.
Ово удружење је у Новом Граду и на сјеверозападну БиХ постављало аматерске мјерне уређаје како би имали бар неки оквир о нивоу аерозагађења, али Црнковић сматра да то није рјешење јер интерес су озбиљне мјерне станице које дају јасну слику нивоа и садржаја загађења.
- Надлежни су дужни да у сарадњи са локалним нивоима проактивно информишу грађане када да смање боравак на отвореном, јер није довољно објавити саопштење на неком сајту који грађани немају навику да посјећују - истакао је Црнковић и додао да је евидентно да је потребан другачији приступ.
Указао је и да је проблем што је тема аерозагађења актуелна током децембра и јануара, док већ крајем фебруара попушта интерес и тако је годинама.
- Ово није проблем који ћемо ријешити за годину или двије, све и да нам неко да чаробни штапић, али ствари се морају покренути са мртве тачке. Од проширивања опсега субвенција за енергетску ефикасност домаћинстава до строже контроле великих загађивача - закључио је Црнковић.