Савјет министара утврдио годишњу квоту радних дозвола за запошљавање странаца
Од тог броја на Федерацију БиХ /ФБиХ/ се односи 4.500, на Републику Српску 2.000 и Брчко дистрикт 927 радних дозвола.
Број радних дозвола које се могу издати за продужење већ изданих радних дозвола износи 2.350, од чега 1.500 за ФБиХ, Републику Српску 500 и Брчко дистрикт 350, док се док се за ново запошљавање странаца може издати 5.077 радних дозвола – ФБиХ 3.000, Република Српска 1.500 и Брчко дистрикт 577 радних дозвола.
Највише, 1.760 радних дозвола намијењено је за грађевинарство, 1.060 за прерађивачку индустрију, док је 560 радних дозвола одобрено хотелијерству и угоститељству за пружање услуга смјештаја, припреме и услуживања хране, саопштено је из Савјета министара.
Савјет министара БиХ утврђује годишњу квоту радних дозвола у складу с миграцијском политиком, и уз уважавање стања на тржишту рада.
На данашњој сједници, на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа, Савјет министара донио је Одлуку о утврђивању Царинске тарифе за 2026. годину, што ће омогућити успјешније обављање спољнотрговинских послова између привредних субјеката у БиХ и у земљама потписницама ЦЕФТА споразума, односно земљама чланицама ЕУ.
РАЗМОТРЕНА ИНФОРМАЦИЈА О СТАТУСУ РЕФОРМСКЕ АГЕНДЕ
Савјет министара размотрио је и информацију Дирекције за економско планирање о статусу Реформске агенде БиХ, обавезама према Плану раста за западни Балкан и наредним институционалним корацима БиХ.
О тој информацији Савјет министара ће се накнадно изјаснити, након што буду анализиране сугестије дате предлагачу на сједници.
Савјет министара је, на приједлог Министарства безбједности, донио одлуку о формирању радних подгрупа Сталног координационог тијела за спречавање прања новца и финансирања терористичких активности, те финанцирања ширења оружја за масовно уништење у БиХ.
Овом одлуком формира се 10 радних подгрупа уз дефинисање њихових конкретних задатака и рокова за извршење с циљем ефикаснијег спровођења међународних стандарда у области спречавања прања новца и финансирања терористичких активности, те финансирања ширења оружја за масовно уништење.
Савјет министара донио је и одлуку о измјенама Тарифе административних такси, чиме се омогућава да цијене услуга које пружају дипломатско-конзуларна представништва БиХ буду изражене у еврима, имајући у виду чињеницу да је конвертибилна марка везана за евро путем каренси борда и да је курс конвертибилне марке фиксан у односу на евро.
Министри су данас дали сагласност на Правилник о броју, условима набавке, начину кориштења и одређивању лица с правом кориштење службених возила за специјализоване намјене у Граничној полицији БиХ.
Правилником је обухваћен максимално 469 возила, укључујући возила која се набављају из буџета и из донација.
Усвојена је и информација о припремљеној Додатној информацији у вези са спровођењем препорука ГРЕКО-а у четвртом кругу евалуације, коју ће Министарство безбједности у Савјету министара доставити Секретаријату ГРЕКО-а.
Четврти привремени извјештај о ускклађености БиХ са препорукама ГРЕКО-а требало би да буде разматран у марту 2026. године. У Трећем привременом извјештају, усвојеном у новембру 2024. године, ГРЕКО је закључио да је БиХ остварила мали и ограничен напредак у имплементацији препорука.
Данас је усвојена информација Министарства за људска права и избјеглице у Савјету министара у вези са Закључним запажањима на Четврти периодични извјештај БиХ о имплементацији Универзалног периодичног прегледа о стању људских права пред Савјетом за људска права УН, с приједлогом закључака, саопштено је из Савјета министара.
РАСТ СПОЉНОТРГОВИНСКЕ РАЗМЈЕНЕ У ТРИ КВАРТАЛА ЗА 4,93 ОДСТО
Укупна спољнотрговинска размјена БиХ у три квартала ове у односу на исти период 2024. године расла је за 4,93 одсто, увоз је растао за 4,33 одсто, а извоз за шест одсто, те је покривеност увоза извозом повећана за 0,90 одсто и износи 56,67 одсто, уз раст спољнотрговинског дефицита од 2,22 одсто.
У Анализу спољнотрговинске размјене БиХ за овај период, коју је Савјет министара усвојио данас на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа, наведено је да укупна робна размјена БиХ износила 34,83 милијарде КМ.
Вриједност извезене робе била је 12,60 милијарди КМ, а вриједност увезене робе износила је 22,23 милијарди КМ, што је довело до спољнотрговинског дефицита од 9,63 милијарди КМ.
У девет мјесеци ове године БиХ је највише извозила електричну енергију у вриједности 654,9 милиона КМ, изоловану жицу и каблове у вриједности 549,7 милиона КМ, жељезне или челичне конструкције и њихове дијелове у вриједности од 417,3 милиона КМ, дијелове и прибор за моторна и вучна возила у вриједности од 400,8 милиона КМ, те намјештај и његове дијелове у вриједности од 338,8 милиона КМ.
Истовремено је БиХ највише увозила нафтна уља, осим сирових, у вриједности 1,63 милијарди КМ, аутомобиле у вриједности 1,03 милијарди КМ, лијекове у вриједности 581,2 милиона КМ, те електричну енергију у вриједности 482,3 милиона КМ.
Највише робе извезено је у Хрватску 2,32 милијарди КМ, Њемачку 1,83 милијарди КМ, Србију 1,40 милијарди КМ, Аустрију 1,17 милијарди КМ, Словенију 1,04 милијарди КМ, те у Италију 939,32 милиона КМ.
Највише робе увезено је из Италије 2,57 милијарди КМ, Њемачке 2,52 милијарди КМ, Србије 2,40 милијарди КМ, Кине 2,35 милијарди КМ, Хрватске 1,93 милијарди КМ, те из Турске 1,21 милијарди КМ.
Највећу покривеност увоза извозом у периоду јануар-септембар 2025. године БиХ је остварила с Аустријом 155,73 одсто, Словенијом 130,03 одсто, Хрватском 119,92 одсто и Њемачком 72,36 одсто.
Извоз у земље ЕУ износио је 9,28 милијарди КМ, што је за 5,83 одсто више него у истом периоду 2024. године, док је увоз износио 12,90 милијарди КМ, односно за 1,85 одсто више у односу на исти период прошле године.
Дефицит у робној размјени са земљама ЕУ износио је 3,62 милијарди КМ, што је за 7,08 одсто мање од дефицита у периоду јануар-септембар 2024. године.
Извоз у земље ЦЕФТА износио је 2,19 милијарди КМ, што је за 9,78 одсто више него у девет мјесеци прошле године, док је увоз износио 2,77 милијарди КМ, што је за 10,47 одсто више него у истом периоду 2024. године.
У периоду јануар-септембар, у односу на исти период прошле године забиљежен је дефицит у робној размјени са земљама ЦЕФТА од 584,25 милијуна КМ и раст дефицита од 13,13 одсто.
Извоз у остале земље учествује са 8,99 одсто у укупном извозу из БиХ, док увоз из осталих земаља у учествује са 29,51 одсто.
ФОНДУ ЗА ПОВРАТАК 10 МИЛИОНА КМ
Савјет министара донио је одлуку о прерасподјели 10 милиона КМ из буџета Министарства за људска права и избјеглице у буџет Фонда за повратак БиХ за реализацију пројеката који се односе на Анекс седам Дејтонског мировног споразума.
Савјет министара издвојиће из текуће буџетске резерве милион КМ за санирање посљедица пожара у Тузли и Власеници.
Граду Тузла за санирање пожара од 4. новембра када је годио Дом пензионера биће дозначено 700.000 КМ, а Општини Власеница, гдје су у августу горјеле двије зграде, 300.000 КМ.
Министри су усвојили информацију о учешћу БиХ у Оквирном програму ЕУ за истраживање и иновације Хоризонт Европа за 2024. годину, а усвојена је и информација Министарсва цивилних послова у Савјету министара о Приједлогу одлуке о критеријумима за распоред средстава из текућег гранта "Програми за припрему пројеката и потенцијалних кандидата за средства из фонда Хоризонт Европа и подршка иноваторству".
Савјет министара размотрио је допис БХРТ-а којим се тражи финансијска помоћ за превладавање проблема у пословању.
На данашњој сједници Савјет министара упознат је о томе да директору Агенције за јавне набавке БиХ Тарику Рахићу 5. маја 2026. године истиче мандат, закључивши да је потребно благовремено расписати јавни конкурс за попуну ове позиције.
Савјет министара донио је одлуку о критеријумима за именовање чланова Комисије за концесије БиХ и рјешење о именовању комисије за провођење конкурсне процедуре за избор седам чланова Комисије за концесије БиХ.