Американци желе јачање присуства на Западном Балкану (ВИДЕО)
Амерички Конгрес жели, прије свега, јачање присуства на Западном Балкану кроз инвестиције, уз регионалну интеграцију и подршку реформама. Што се БиХ тиче више су то општи, ранији, ставови, попут очувања мандата ЕУФОР-а и подршке европском путу. Помињу се и НАТО интеграције и ту врло јасно пише.
- САД треба да подрже приступање земаља Западног Балкана које још нису чланице Европске уније и НАТО, под условом да желе чланство или испуњавају услове за чланство - истиче се у документу.
Питање НАТО често изазива полемике у БиХ. Сада не би требало да их буде, јер је Вашингтон врло јасан у вези тога. Закон не улази дубље у политичке односе.
- Овдје се, прије свега, инсистира, рецимо, конкретно кад је Босна и Херцеговина у питању на строгом поштовању Дејтонског мировног споразума. Такође се инсистира на једној једнакости, без обзира на етничку, вјерску или неку другу припадност - рекла је Нина Сајић, доцент на Факултету политичких наука у Бањалуци.
Јасно се наводе и интереси Вашингтона у овом дијелу Европе - смањити енергетску зависност од Русије и борити се против, како пише, растућег утицаја Кине.
- Смањење ослањања Западног Балкана на руске испоруке природног гаса и фосилна горива у националном је интересу САД. Растући утицај Кине може имати штетан утицај на стратешку конкуренцију, демократију и економску интеграцију са Европом - додаоје се у документу.
Могло би се рећи да у дијелу америчког Закона о одбрани који се односи на Западни Балкан провејава дух Бајденове администрације, слажу се аналитичари. Види се то у дијелу који објашњава процедуре око увођења и укидања санкција онима за које се процјени да нарушавају мир и стабилност Западног Балкана.
- Предсједник може укинути примјену санкција ако потврди одборима Конгреса да лице више не учествује у активностима које су биле основ за санкције - наводи се, између осталог, у Закону о одбрани САД.
Закон је предложио демократски конгресмен, а добио је подршку републиканаца.
- Дакле, овим законом су дате алатке онима који би жељели да наставе с једном политиком ударања по прстима и кажњавања и практично је, рекао бих, у великој мјери, иако су многе одреднице ту правно можда необавезујуће, више су смјернице али уносе један степен додатне нестабилности - рекао је Александар Митић, истраживач Института за међународну политику и привреду.
Ипак, тешко ће то да утиче на Трампову спољну политику.
- Покушаће да га вежу, да га ограниче, задрже на магистралном путу који је важио скоро три деценије. Овај закон показује снагу тих старих лобија који су подржавали ову америчку политику. Није толико изненађујући и мислим да неће утицати да се његова политика преусмери на неки други правац - истакао је политиколог Александар Павић.
Дјелује опасније на папиру него што ће бити у пракси, додаје Павић. Јасно се види да се дио о Западном Балкану односи највише на економско и инфраструктурно повезивање.
- Фокус на сарадњи, на стабилности и на интеграцији Западног Балкана, односно, на бољој повезаности Западног Балкана кроз различите инфраструктурне пројекте - додала је Сајићева.
Кад се подвуче црта, Западни Балкан остаје дио свијета преко кога ће се преламати различити интереси. Оно што је важно је да америчка спољна политика више не иде у правцу стварања нових држава и нација и да се, у том смислу, прекида мијешање у унутрашња питања других држава. Јасно је то из порука америчких званичника али и Стратегије за националну безбједност.