latinica  ћирилица
10/01/2026 |  21:18 ⇒ 11/01/2026 | 07:54 | Аутор: РТРС

Шмиц: Неизбране бирократе не могу да утичу на вољу народа да бира свог предсједника (ВИДЕО)

Некадашњи блиски савјетник америчког предсједника Доналда Трампа, стручњак за уставно право и питање санкција, Џозеф Шмиц, рекао је у интервјуу за РТРС да су Кристијан Шмит и ранији високи представници у БиХ, наметањем и мијењањем закона, извршили ерозију уставног поретка, јер бирократе немају овлаштења да мијењају Устав.
Џозеф Шмиц - Фото: РТРС
Џозеф ШмицФото: РТРС

- Неизбране бирократе не могу да утичу на вољу народа и моћ народа да бира свог предсједника, као што је био покушај у САД-у, али храбри људи попут /предсједника САД Доналда/ Трампа и /лидера СНСД-а Милорада/ Додика треба да кажу "то није у реду, ми то нећемо да толеришемо" - рекао је Шмиц, додајући да су Трамп и Додик прави примјери искреног и доброг лидерства.

Он каже да "када неизабрани бирократа врши овлашћења која му нису дата, онда је то злоупотреба" и не треба да буде толерисана.

Шмиц је говорио и о "аутопену" /механичком уређају који реплицира потпис/ који је користила администрација бившег америчког предсједника Џозефа Бајдена, наводећи да када неко ко нема овлашћења да врши предсједничку власт одобри коришћење "аутопена", то се у уставоправној терминологији назива ништавним од самог почетак, актом без правног дејства, који никад није постојао.

- Могућа је ситуација гдје је претходни предсједник заиста наложио употребу свог "аутопена". У оквиру Пројекта "Надзора" урадили смо обимно истраживање и нисмо утврдили много таквих случајева. Веома је мало примјера гдје постоји јасно утврђен траг да је Бајден донио одлуку и наложио да се његов факсимил стави на неки документ. Ако таквих доказа нема, онда претпоставка о регуларности рада владе више не стоји. Сматрам да се такви акт, било да је ријеч о санкцијама, помиловању или неком другом акту, морају третирати као ништавни, као да никада нису постојали - каже Шмиц.

Шмиц је подсјетио да је Трампова администрација укинула санкције против Додика које су биле уведене "аутопеном", али да је Додику у БиХ забрањено политичко дјеловање.

- Одакле потиче та забрана? Ко је то директно или индиректно финансирано новцем америчких пореских обвезника, зашто то није укинуто? - упитао је Шмиц.

Он је појаснио да сваки закон мора да има четири одлике, а закон на основу којег је суђено Додику то нема.

- Мора да представља правило, а не пресуду, општег значаја и примјенљивости, које прописује суверен. Код забране Додику не ради се о правилу, нема опште примјене и није прописао суверен. У уставноправној теорији каже се да су такви закони ништавни. То је и у супротности Трамповој одлуци да укине санкције против Додика. Надам се да ће моја организација - Пројекат "Надзор", освијетлити све аспекте начина на које се троши амерички новац за увођење незаконитих санкција - рекао је Шмиц.

Он је истакао да је Канцеларија виског представника успостављена Дејтонским мировним споразумом, али су "овлашћења која се данас користе тек тако настала или су из `бонског процеса`, а не из легитимног уговора".

- У неком тренутку, можда ће сам споразум еволуирати у нешто друго. Ако БиХ постане чланица ЕУ, поставља се питање - да ли нам и даље треба мировни споразум или би га требало замијенити нечим другим. Било је злоупотреба, треба да сагледамо чињенице. Ако се испостави да чињенице нису пријатне и ако дође до Трампа, увјеравам вас да ће он реаговати - рекао је Шмиц.

Он је нагласио да је мијењање Дејтонског споразума и Устава, као његовог саставног дијела, без сагласности свих потписница безакоње.

- Међународни уговори су основни споразуми између међународних страна уговорница. Ако у неком тренутку нека од страна не пристаје на начин на који се тај уговор или споразум проводи, та страна може да се повуче или да га раскине. Ако тој страни није дозовољено да оствари право на самоопредјељење и ако се тај уговор крши, онда долазимо у ситуацију због које смо ми водили грађански рат. Ту ситуацију зовемо ропство, а с тим смо завршили - рекао је Шмиц.

Шмиц додаје да злоупотреба овлашћења датих споразумом представља кршење тог споразума и да сстрана која је претрпјела штету усљед кршења има право да раскине споразум или да тражи надокнаду штете или употријеби неки правни лијек.