Којић: Скелани - симбол страдања невиног српског народа
Којић је изразио жаљење што "многи Срби не схватају размјере овог страдања, многи и даље сарађују са злочинцима, играју се са судбинама породица и додатно копају по српским ранама".
- Скелани су симбол српског страдања на овом дјелу Републике Српске и као такво мора бити мјесто поштовања, о том страдању морају да говоре породице убијених и они који су преживјели ове голготе а не људи који се годинама богате на рачун овог злочина - рекао је Којић Срни.
С друге стране, напоменуо је, данас ће муслимани оплакивати све оне који су јуришали на Скелане и то већ годинама представљају као жртве српске агресије, а истина је потпуно другачија.
- Знамо да нико од страних званичника неће бити у Скеланима али ће се појавити на Краљевим Водама гдје је направљен меморијални комплекс за крвнике који су убијали српску нејач Скелана - рекао је Којић.
Подсјетио је да се данас навршавају 33 године од бруталног злочина над српским народом тадашње општине Скелани, када је убијено 69 Срба, махом цивила од којих је четворо дјеце и 15 жена, док је у скеланском крају убијено укупно 305 Срба.
- Скелани су завршни чин добро организованог плана Насерових крвника који су у мјесец дана напали српска села Бјеловац, Кравицу и Скелане и само у та три напада убили 186 Срба... Само девет дана од крвавог Божића у Кравици, док су још увјек пљачкали симбол српства у овом крају - рекао је Којић.
Он је напоменуо да су монструми откопавали гробове виђенијих Срба из Кравице са жељом да их додатно измасакрирају, а да се екипа крвника острвила на Скелане и сва села око њих са истим циљем да побију све што носи српско име.
Према његовим ријечима, припадници злогласних Орићевих јединица нису штедјели никога ко припада српском народу.
Навео је да је тог дана Цветко Ристић остао без цијеле породице, тако што су сви убијени на кућном прагу, не као јуришници него људи на свом вјековном огњишту.
- Мајка Милица Димитријевић, у покушају да побјегне у Србију са три малољетна сина, доживјела је да гледа смрт у очи својих синова Александра /пет/ и Радисава /12 година/, док Славиша, који је возио, бива рањен - рекао је Којић.
Истакао је да су Срби убијани и у Србији јер ни прелазак моста у Скеланима није био гаранција живота.
Према његовим ријечима, то зна породица Секулић јер је тај дан и Гордана скончала на мосту бјежећи у Србију док је у наручју држала своје синове, али онај који је гледао и који је повукао обарач сигурно није човјек, него монструм.
Којић је додао да су снајпери били постављени с једним циљем, који је реализован у потпуности.
- Мост у Скеланима није био мост живота него мост преко којег се ишло у вјечност - навео је Којић и нагласио да породице убијених немају правду јер су судови нијеми на овај злочин који има све елементе геноцида.
Све док истина не буде угледала свјетлост дана, породице српских жртава неће вјеровати у суживот, БиХ и добре односе. Оно што нам остаје јесте да никад не заборавимо и да вјечно опомињемо цио свијет шта смо доживјели и преживјели - закључио је Којић.