Линта: ФБиХ отима српску имовину да цементира етничко чишћење
Линта је указао на то да је један од многобројних примјера скандалозна одлука општинског суда у Мостару да се у земљишној књизи упише да је "држава власник парцеле на којој се налази православно гробље у насељу Врапчићи".
Он је подсјетио да у општинском катастру стоји да је као посједник гробља уписана Српска православна црквена општина.
"Осим тога, суд у Мостару је донио још једну скандалозну одлуку да се држава упише као власник још једне парцеле на којој се налази друго православно гробље, као и капела Српске православне цркве /СПЦ/", навео је Линта у саопштењу.
Он је додао да од 2014. године у ФБиХ траје усклађивање земљишних књига које су у надлежности судске власти и катастра који контролише општинска или градска управа.
"То конкретно значи да се постојеће земљишне књиге ажурирају или се успостављају нове земљишне књиге тамо гдје их уопште нема како би представљале стварно стање на терену, односно како стоји у катастру", навео је Линта.
Он је напоменуо да земљишне књиге нису постојале на 60 до 70 одсто подручја ФБиХ и да се сада успостављају нове, додајући да су многе земљишне књиге уништене или нестале током рата.
"Срби у ФБиХ су масовно уписани у катастар као посједници према попису који потиче из 1951. године, на основу каснијих авио-снимака или јавних излагања које су спроводиле неке општине", указао је Линта.
Он сматра да се при успостављању нових земљишних књига мора узети у обзир стварно стање какво је у катастру, као и у ситуацији код постојећих земљишних књига у којима су застарјели подаци.
"У њима се земљиште води или као неки облик друштвене имовине или имовина земљишних заједница и општина или се као власници наводе преминули чланови породица", навео је Линта.
Он је објаснио да се у таквим ситуацијама, ако се на јавни позив не јаве странке које су посједници у катастру и који су у суштини прави власници, отвара могућност да се на земљу или друге некретнине укњижи држава.
"Осим тога, имамо масовне појаве отимања земље на основу лошег Закона о стварним правима ФБиХ и у њему дискриминаторског такозваног института државине /посједа/ у члану 58. Њиме је прописано да уколико земљиште умјесто стварног власника буде непрекидно користило друго лице 10 или 20 година, оно стиче право на ту некретнину", указао је Линта.
Он је нагласио да то значи да земља у власништву Срба, уколико се не појаве посједници, односно стварни власници на основу позива у Службеном гласнику или листу "Дневни аваз", прелази на државу или на узурпатора, што је један од начина отимања српске земље.
"Влада Србије треба да покрене активну политичку и правну борбу за поштовање важног међудржавног споразума, то јест Уговора о питањима сукцесије, који је потписан у Бечу 2001. године, а ступио је на снагу 2004. године након ратификације, односно потврде у парламентима држава насљедница бивше Југославије", сматра Линта.
Он је истакао да у Анексу Г Споразума под називом "Приватна својина и стечена права" прецизно стоји да свим грађанима и правним лицима мора бити призната, заштићена и враћена имовина коју су имали на дан 31. децембра 1990. године у једној од држава насљедница бивше СФРЈ.
"Такође, у Анексу Г пише и да ће било какво одузимање имовине под притисцима и пријетњама учињено након посљедњег дана 1990. године бити ништавно. По међународном праву и уставима држава насљедница Бечки споразум о сукцесији има јачу правну снагу од домаћих закона", навео је Линта.