Гујон: Неопходна уставна заштита српског језика у Црној Гори
Гујон је реаговао на објаву предсједника владе Црне Горе Милојка Спајића, у којој је премијер оцијенио као "уцјењивачки модел сарадње" данас најављено отказивање подршке Демократске народне партјие његовој влади.
Отказивање је услиједило након неиспуњења захтјева ДНП да влада формира радну групу која ће се бавити питањима која се тичу статуса српског језика и идентитета.
Гујон је написао да се према посљедњем попису више од 43 одсто грађана Црне Горе изјаснило се да говори српским језиком, док се око 34 одсто изјаснило за црногорски који је тренутно једини уставом признат службени језик, и да та чињеница не може бити игнорисана у демократском друштву.
- Само уставно признат службени језик ужива највиши степен правне сигурности и равноправности. Искуство Црне Горе у периоду прије 2020. године, када је дугогодишњи анти-српски режим користио институције државе за систематско потискивање српског језика и идентитета показује да 'службена употреба' није довољна и да је уставна заштита неопходна - навео је Гујон.
Он је додао да став његове канцеларије није искључив већ инклузиван.
- Уставно признавање српског језика као службеног, равноправно са црногорским, представљало би уважавање стварне језичке структуре друштва и демократске воље најбројније језичке заједнице у Црној Гори - написао је Гујон у објави.
Предсједник ДНП Милан Кнежевић данас је саопштио да та странка отказује подршку Влади премијера Милојка Спајића, а отказује се и подршка власти у Подгорици, коју предводи градоначелник Саша Мујовић.
Демократска народна партија раније је условила останак у Влади Црне Горе испуњавањем захтјева о увођењу српског као службеног језика, измјенама Закона о држављанству, увођењем тробојке као народне заставе као и започињањем дијалога о спорној изградњи колектора у Ботуну.