Линта: Покренути политичку и правну борбу за поштовање Бечког уговора о сукцесији
Линта је подсјетио да је овај споразум потписан у Бечу 2001. године, а да је ступио на снагу 2004. године након ратификације, односно потврде у парламентима држава насљедница бивше Југославије.
- По међународном праву и уставима држава насљедница, Бечки споразум о сукцесији има јачу правну снагу од домаћих закона", појаснио је Линта у реаговању поводом планског отимања имовине Срба и СПЦ кроз различите механизме у ФБиХ.
Он је навео да у Анексу "Г" Споразума, под називом "Приватна својина и стечена права", пише да свим грађанима и правним лицима мора бити призната, заштићена и враћена имовина коју су имали на дан 31. децембра 1990. године у једној од држава насљедница бивше СФРЈ.
Линта је упозорио на то да се један од механизама отимања српске имовине
одвија у поступку такозваног усклађивања земљишних књига које се налазе у судовима и катастра који контролише општинска или градска управа.
- Судови нису лично позивали, нити позивају представнике СПЦ и Србе који имају имовину у ФБиХ о томе да се старе земљишне књиге ажурирају или поновно успостављају тамо гдје их уопште нема јер су уништене, већ су спровели поступак тако што су позив објавили или објављују на огласној табли суда, у једном дневном листу и у Службеном листу - појаснио је Линта.
Због тога, како је нагласио, многи Срби и представници СПЦ нису у могућности да у законом предвиђеним роковима реагују и пријаве своју имовину, наведено је у саопштењу Савеза Срба из региона.
Он је указао да је посљедица таквог односа судова правна несигурност јер се не поштује неповредивост личне и црквене својине.
- Разлог је чињеница да многи Срби не читају Дневни аваз или Вечерњи лист или Службени лист односно не прате када ће бити објављен позив да се јаве да ускладе земљишне књиге и катастар - рекао је Линта.
Он је рекао да многи Срби који живе ван БиХ, такође, не могу да виде позив на огласној табли и да у том случају судови доносе дискриминаторске одлуке да се као власници српске земље, односно катастарских парцела, уписују или БиХ, ФБиХ, кантони или општине и градови.
Указао је да ту постоји и отимање земље на основу Закона о стварним правима ФБиХ, истакавши да је значајан број Срба којима је земља у ФБиХ заузета без њихове сагласности.
Како је рекао, постоје случајеви да су на тим парцелама већ изграђени објекти, што потврђује да се ради о смишљеном отимању српске земље.
- Чињенице говоре да оштећени грађани често воде дуготрајне поступке да поврате отету или узурпирану имовину. У појединим ситуацијама процеси се, послије неколико година, обустављају уз образложење о "ненадлежности" - напоменуо је Линта.