Сретењска бесједа у Банском двору: "Баук српског света кружи Балканом"
Током бесједе Танасковић је детаљно говорио о самом појму "српског света", истичући да се он често различито тумачи у јавном простору. Према његовим ријечима, ријеч је прије свега о културном и духовном простору који повезује српски народ, а не о политичком концепту. Посебан акценат ставио је на значај очувања културног идентитета у времену глобалних промјена, указујући на изазове са којима се савремено друштво суочава.
- Српски свет је за мене прије свега оно што је у једној својој бесједи 94. године истакао професор Михајло Ђурић, а што ћу ја вечерас поновити, а што је у неку руку за мене и нека врста програмског манифеста српскога света, српски свет је универзалног значаја, он превазилази било које конкретне територијалне границе, али не значи да су те границе безначајне за српски свет уколико се Србима онемогућава да свој свет заснован на својој слободи и на слободи других не могу остварити у датом тренутку ондје гдје живе - рекао је Дарко Танасковић.
Сретење, као датум који у српској традицији носи снажну историјску и симболичку тежину, организатори виде као природан оквир за разговор о идентитету и култури. Управо зато се Сретењска бесједа сваке године одржава на овај празник, као подсјетник на везу између историјског насљеђа и савремених изазова, али и као прилика да се отвори разговор о томе гдје се данас налазимо као друштво.
- Сматрам да је ово и право мјесто и прави тренутак да се проговори о српском свету, управо Сретење, зато што празник Сретење симболизује бар две битне ствари у вези са српским идентитетом, а самим тим идентитетом српског света. То је с једне стране борба за слободу, или Први српски устанак, а с друге стране у држави уређени живот слободан живот за себе и за све друге грађане те државе - додао је Танасковић.
Неђо Малешевић, Србско сабрање "Баштионик", каже да је заједничко обиљежавање веома значајно.
- То јединство и то заједничко обиљежавање је јако битно и ми стајемо у ред организација, поред државе и цркве и као цивилни сектор и као невладине организације стајемо у ред оних који обиљежавају овај датум, понављам, и на вјерски и на национални и на духовни начин и заиста мислим да то треба тако да чинимо и у будућности - истакао је Малешевић.
Сретењска бесједа је и ове године важан дио културног календара Града Бањалуке, а организатори су поручили да ће наставити да његују ову традицију.