Мозак може да задржи одређени степен свијести сатима након смрти
Након проучавања искустава блиске смрти оних који су се опоравили након срчаног застоја, једна од учесница конференције позвала је на поновну процјену "реверзибилности смрти", поручујући да би љекари требало да дуже вријеме наставе са покушајима реанимације пацијената.
Она је напоменула да болнице треба да поново процјене напоре током реанимације и тачку у којој почињу са узимањем органа за донирање, преноси "Тајмс".
Како се наводи, смрт се дефинише као неповратан прекид циркулаторне и мождане функције, али тачан тренутак у којем се то дешава теже се одређује него што се раније мислило.
Студент на Државном универзитету Аризоне Ана Фаулер рекла је да прелаз између живота и смрти можда није изненадно искључивање свијести, већ постепени процес који наука може све више не само да одлаже већ и да директно оспорава.
На састанку Америчког удружења за унапређење науке у Финиксу, она је истакла да нови докази указују на то да биолошке и неуронске функције не престају нагло.
Умјесто тога, оне опадају у трајању од више минута до сати, што сугерише да се смрт одвија као процес, а не као тренутни догађај.
- Студије срчаног застоја показују да се до 20 одсто преживјелих сјећа свјесних искустава током периода одсутне кортикалне активности, а неки пријављују и провјерљиве перцепције - указала је Фаулер.
Студија из 2019. године открила је да је мозак способан да емитује електричне сигнале много минута након смрти или чак сатима ако је сачуван.
Директор истраживања интензивне његе и реанимације на Универзитету у Њујорку Сем Парнија рекао је да је вјероватно да ће многим људима који умру у болници посљедња ствар коју чују бити љекар који изговара ријечи "вријеме смрти", јер остају свјесни дуже него што се очекивало.