Пријетња "административног егзодуса" над Србима на КиМ од 15. марта - шта то значи за студенте, професоре, љекаре, повратнике
Срби на Косову и Метохији 15. март називају "Даном Д", упозоравајући да би приштински Закон о странцима могао да отвори питање боравка, рада и опстанка хиљада људи који функционишу у систему институција Србије. Из Брисела стижу апели да се избјегну тензије, али не и јасне најаве одлагања.
Доцент Душко Челић са Правног факултета Универзитета у Приштини са сједиштем у Косовској Митровици упозорава да је та установа најосјетљивија, јер је више од трећине студената из Централне Србије и са сјевера Црне Горе, а готово половина сарадника и наставника су такође из Централне Србије.
Чињеница је, додаје, да сви они немају документа Приштине и да ће се према том закону сматрати странцима.
- Њима неће бити омогућено да бораве дуже од три дана. Да би боравили дуже од три дана, морају да наведу разлог. Ако је разлог студирање или рад у нашој институцији на нашем факултету, онда та институција мора бити акредитована у Приштини, препозната у квази-правном систему Приштине, што, као што знамо, није случај - наводи Челић.
Челић објашњава како би то изгледало у конкретном случају наставника или студента који уђу на КиМ и морају да бораве дуже од три дана, јер на примјер предају у Косовској Митровици на неком од факултета или слушају наставу у другом семестру.
- Ви ћете бити обавезни да се пријавите некој локалној полицији у Косовској Митровици, полицијској станици, да наведете разлог ако желите да боравите дуже од три дана. Морате навести разлог, а тај разлог мора бити по процјени полиције Приштине оправдан. А један од оправданих, то је рад, односно студирање у институцији акредитованој у Приштини. Уколико та институција није акредитована, ви ћете добити одбијеницу и бићете протјерани. Бићете подвргнути некој прекршајној, могуће и кривичној санкцији - каже Челић.
Шеф посланичке групе Српске листе Игор Симић рекао је да је Закон о странцима један административни начин да се етнички очисти простор Косова и Метохије од Срба.
- Желим да будем директан. Ми смо радили анализу у Српској листи. Близу 7.000 људи који живе на простору Косова и Метохије, од којих је највећи број оних који су овде чак и рођени, неће бити у могућности да наставе свој живот у својој кући, на очевини и дедовини, јер ће примјеном овог закона бити онемогућени у томе - упозорава Симић.
Професор Бојан Бојанић са Правног факултета Универзитета у Приштини са сједиштем у Косовској Митровици истиче да у законским нормама нема ништа посебно што одскаче од других закона од странцима, али да је проблематично што су посљедице примјене тог закона дискриминаторне по све припаднике српске заједнице на Косову и Метохији.
- Оне погађају 3.000 студената Универзитета у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици. То су студенти који живе на територији Централне Србије, Црне Горе, а студирају у Косовској Митровици. Они немају косовска документа и њима се аутоматски ускраћује једно од основних људских права, а то је право на образовање. Готово половина наставника приштинског универзитета не живе стално са својим породицама на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија - наводи Бојанић.
Бојанић указује и на примере да људи живе на Косову и Метохији, а не могу да дођу до личне карте Приштине.
- Имамо примјере повратника, на примјер у Гораждевцу, Осојанима и осталим мјестима, да пет чланова породице има документацију, а један који је рођен у Краљеву на примјер или Нишу, нема право и не може да добије косовски документ, косовску личну карту, а живи у једном таквом окружењу, у енклави - објашњава професор.
Са друге стране, Бојанић додаје да професори попут њега или Душка Челића немају те личне карте.
- Предајем уставно право Републике Србије, студентима предајем Устав Србије, предавања почињем од преамбуле, наравно, па онда редом, све су то норме о територијалном интегритету, суверености и тако даље. Мени би било лицемјерно да сутра одем и узмем личну карту и тиме прихватим држављанство државе коју не признајем. Имао бих заиста велики проблем са својом савјешћу - каже Бојанић.
Политиколог Огњен Гогић истакао је да је погођен здравствени сектор, наводећи примјер љекара специјалисте који треба да дође у заказану интервенцију у Грачаници или Косовској Митровици.
- И онда му на административним прелазима кажу - не можеш да уђеш зато што си прекорачио време које можеш да будеш на Косову без пријаве боравка - указује Гогић.
Челић подсјећа да је Приштина Закон о странцима донијела још 2013. године, а да је из неког разлога одлучила да га примијени сада.
Гогић је примијетио да примјена закона коинцидира са новим европским системом уласка и изласка у простор Шенгена, али и са темом преузимања контроле над здравственим и образовним системом.
Мада је Приштина саопштила да у процесу приступања има обавезу да води евиденцију о томе која лица и у којем својству и периоду бораве на КиМ, проблем је, наглашава Гогић, то што се под странцима подразумијевају грађани Србије.
- Слутимо да ту постоји једна скривена агенда. Врло је индикативно да се заједно са темом закона о странцима отворила и тема интеграције здравственог и образовног система, и то су теме које су паралелно отворене. Није случајно што је та тема дошла на дневни ред - указује Гогић.
Професор Бојанић је сагласан да је примјена закона синхронизована са најавом интеграције српских институција, и да су на мети образовање и здравство који функционишу у систему Републике Србије.
Челић сматра да није могуће интегрисати се у једну средину која вас не жели и која вас дискриминише, подсјећајући на случајеве професора који су на КиМ убијени или линчовани.
Гогић не види да постоје назнаке да може да се одложи примена Закона о странцима, али да то ионако не би ријешило проблем, већ би то била само куповина времена.
Треба размишљати о прилагођавању и мјерама које власти у Приштини могу да предузму да олакшају примјену закона на Србе, сматра Гогић и наводи да је могуће подзаконским актима прилагодити закон тако да се, на пример, омогући признавање исправа које издају српске образовне и здравствене установе.
- Сад је то питање наше дипломатије да укаже да је примјена овог закона дискриминаторна, да асиметрично погађа једну групу и да се онда траже прилагођавања - рекао је Гогић.
Бојанић је навео да су им из Приштине прошле недеље изнијели захтјев да се ослободе просторије Факултета техничких наука.
- Тако да је то један од механизама и ми управо постављамо питање шта ће се десити 12. марта, када истиче тих 30 дана. И ми ту треба да добијемо одговор како да се понашамо и шта да очекујемо од нашег оснивача, од Владе. Јер то је питање које превазилази моћ Универзитета. То Универзитет не може да ријеши - рекао је Бојанић.
Челић апелује на Републику Србију да се као оснивач универзитета не одриче оснивачких права. "Апелујем на државу Србију не да стане иза, него испред свога народа на Косову и Метохији", поручио је Челић.