Стевандић из Мађарске поручио Европи: Не одлучујте о нама без нас и поштујте властите принципе (ВИДЕО)
На овој конференцији учествују и предсједници парламената земаља Вишеградске групе. Стевандић је на нагласио увјерење да је данашња расправа о проширењу Европске уније истовремено расправа о принципима на којима Европа почива.
- Желим да изразим захвалност Мађарској и предсједнику Ласлу Кеверу на гостопримству, али и да посебно истакнем досљедну политику премијера Виктора Орбана, који је у више наврата јасно нагласио да је проширење ЕУ према Југоисточној Европи питање стратешке визије, а не краткорочне политичке тактике. Та досљедност у ставовима, без обзира на притиске и промјењиве политичке околности, показује да се европска политика може водити принципијелно и дугорочно - рекао је Стевандић.
Међутим, додао је он, управо у томе лежи један од кључних проблема данашњег процеса проширења - европска недосљедност, јер се често говори о "замору од проширења". Стевандић је рекао да је можда прави проблем нешто друго - замор од недосљедности.
- С једне стране, од земаља кандидата се захтијева пуна примјена европских стандарда, владавине права и институционалне транспарентности. С друге стране, у појединим случајевима се толеришу или чак подржавају механизми који нису у складу са тим истим принципима. Процес европских интеграција није спорно питање за Републику Српску. Ми подржавамо европски пут БиХ. Али европски пут не може бити пут уставне ерозије, нити пут политичке централизације која није резултат унутрашњег договора - нагласио је предсједник Народне скупштине Републике Српске.
Он је подсјетио да ЕУ почива на принципу поштовања националног идентитета и уставних структура држава чланица. Такође је рекао да Уговор о ЕУ, у свом члану 4, јасно предвиђа да Унија поштује национални идентитет држава чланица, укључујући њихове основне политичке и уставне структуре.
- Ако се тај принцип примјењује на државе чланице, онда мора бити поштован и у процесу приступања. Земље се не примају у ЕУ тако што им се укидају специфичности, већ управо са својим специфичностима - уставним, културним и институционалним. БиХ има специфичну уставну структуру утемељену Дејтонским мировним споразумом. Република Српска је њен уставни ентитет са јасно дефинисаним надлежностима које нису предмет политичког експеримента, већ међународно и правно утврђена чињеница. Ипак, у пракси постоји институција високог представника са такозваним бонским овлашћењима која омогућава наметање закона и директне интервенције у законодавни процес - овлашћења каква не постоје у институционалном оквиру Европске уније - додаје Стевандић.
Према његовим ријечима, поставља се суштинско питање: како је могуће захтијевати пуне европске стандарде, а истовремено одржавати механизам који одступа од принципа владавине права и демократског легитимитета? Ако Европа инсистира на владавини права, наставио је Стевандић, онда она мора бити универзална, а ако говоримо о демократији, одлуке морају доносити изабране институције. Он је поручио да се стабилност БиХ не може градити на инструменту бонских овлашћења, него искључиво на унутрашњем договору конститутивних народа и ентитета.
- Република Српска остаје посвећена дијалогу. Ми не одбијамо разговоре. Напротив, ми их тражимо. Али дијалог подразумијева равноправност, а равноправност значи да нико нема право да одлучује у име других. Југоисточна Европа није периферија Европе. Она је њен историјски и геополитички дио. Дуготрајна неизвјесност у процесу проширења слаби реформску мотивацију и ствара простор за нестабилност - истакао је он.
У актуелним глобалним околностима, у којима су бројна жаришта нестабилности ван Европе изразито неизвјесна, каже Стевандић, примјетно је да су САД показале прагматизам када је ријеч о очувању мира на европском простору. Такав приступ, усмјерен ка стабилности и избјегавању ескалација, заслужује озбиљну пажњу, сматра предсједник парламента.
Он је упозорио да ЕУ не смије стварати утисак подјеле на земље „првог“ и „другог“ реда, него процес проширења мора бити заснован на равноправности и поштовању специфичности сваке државе, а не на европском фанатизму који подстиче искључивост, продубљује подјеле и удаљава Унију од њених изворних принципа мира и договора.
Brnabić: Ostajemo čvrsto posvećeni evropskoj budućnosti, ali proces mora da bude fer #RTRS #RTRSvijesti https://t.co/PvjwYMkiba
— RTRS vijesti (@RTRSvijesti) February 27, 2026
Стевандић је нагласио принципе који сматра суштинским за европску будућност региона.
- О Републици Српској и Босни и Херцеговини мора се разговарати са нама, а не о нама. Без укључивања легитимно изабраних институција нема трајног рјешења. Без унутрашњег договора нема стабилности. Без поштовања уставних специфичности нема успјешне интеграције. Европа се гради на разноликости, а не на униформности. Гради се на принципима, а не на изузецима. Гради се на договору, а не на наметању. И зато дозволите да закључим јасном и недвосмисленом поруком Европској унији: Разговарајте са нама. Не одлучујте о нама без нас - закључио је Стевандић.
О економији
Стевандић је у другом дијелу Конференције говорио и о теми „Економске инвестиције и енергетска повезаност: изазови и могућности у Југоисточној Европи“. Његова прва порука гласила је: Ако желимо стабилан регион, онда морамо говорити о економији, инвестицијама и енергији — конкретно и одговорно.
Стевандић је нагласио да БиХ располаже значајним енергетским потенцијалом, посебно у области хидроенергије, док Република Српска у том сегменту има важне капацитете који могу бити дио шире регионалне енергетске мреже.
- Енергетска сигурност данас није питање идеологије, већ одрживости. Без стабилног снабдијевања енергијом нема индустријског развоја. Без индустријског развоја нема нових инвестиција. А без инвестиција нема демографске и социјалне стабилности. Зато је за регион од кључног значаја диверсификација извора снабдијевања, изградња интерконектора и јачање регионалне сарадње у области енергетике. Повезаност не значи зависност - она значи отпорност - јасан је предсједник Народне скупштине Српске.
Како је додао, поред енергије, неопходно је убрзати развој саобраћајне инфраструктуре која повезује Западни Балкан са Централном Европом, укључујући земље Вишеградске групе.
- Инвеститори не долазе тамо гдје постоји неизвјесност. Управо зато парламенти имају кључну улогу - законодавна стабилност и правна сигурност темељ су сваког озбиљног инвестиционог циклуса. У времену глобалних поремећаја и енергетских шокова, регион Југоисточне Европе мора тежити већој отпорности. То значи више координације, више заједничких пројеката и мање административних баријера - изјавио је Стевандић.
Истовремено, он истиче да ЕУ не смије изгубити геополитички баланс нити постати талац искључиво бриселске администрације. Дакле, додао је Стевандић, Унија неће заокружити своје присуство на цијелом континенту уколико народе и државе Западног Балкана држи у дуготрајној "чекаоници" или од њих тражи одрицање од сопствених интереса и културног насљеђа.
- Сматрамо да ЕУ не смије залутати у неспоразумима ни са Русијом, ни са САД, ни са Кином или Индијом. Политика уравнотежености и интереса треба да служи миру, реконцилијацији и економској рационалности - обезбјеђивању стабилних и приступачних извора енергије, сигурности снабдијевања храном и одрживе, еколошке будућности - каже он.
Стевандић је поручио да избјегавање ескалација и конфронтација са било којом нуклеарном силом није слабост, већ одговорна политика, а искуство земаља Вишеградске групе показује да регионална сарадња може бити мотор економског раста.
- Република Српска остаје посвећена инвестицијама, енергетској стабилности и инфраструктурном повезивању, у оквиру уставног уређења БиХ и у партнерству са свим заинтересованим актерима. Економија не трпи дуготрајну неизвјесност. Енергија не трпи неодлучност. Инвестиције не трпе правну нестабилност. Зато је наша заједничка одговорност да Југоисточну Европу позиционирамо као простор повезаности, сигурности и дугорочног раста - закључио је Стевандић.