latinica  ћирилица
28/02/2026 |  12:18 ⇒ 12:47 | Аутор: СРНА

Кошарац: Први устав - темељ државности Српске

Доношењем Устава 28. фебруара 1992. године, Република Српска је стекла кључни атрибут државности и поставила темеље свог политичког и правног постојања, рекао је замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац.
Сташа Кошарац - Фото: РТРС
Сташа КошарацФото: РТРС

Он је истакао да је Устав израз колективне тежње српског народа за слободом, као и свијести тадашњих политичких представника о значају државе и њеној изградњи као светом циљу.

- Устав Српске је успоставио институционалну кичму политичког система Републике, дефинисао демократски поредак и равноправност свих грађана, те јасно показао да без Републике Српске нема опстанка српског народа у БиХ - рекао је Кошарац за Срну.

Он је додао да доношење Устава Српске било историјски избор легалитета и легитимитета, утемељен у миру, прије избијања сукоба, чиме је Република Српска добила трајну основу свог постојања.

- Устав је био темељ на основу којег је Република Српска препозната и призната као правни и политички субјект, а међународно афирмисана и верификована Дејтонским споразумом - рекао је Кошарац.

Према његовим ријечима, тиме је потврђена њена државност и право на самостално политичко организовање.

- Данас, 34 године касније, Република Српска остаје одлучна да брани стечена права и чува свој уставни поредак као гарант слободе, демократског развоја и националног идентитета - навео је Кошарац.

Он је нагласио да Устав из 1992. године остаје трајни симбол државности и политичке воље српског народа, као и темељ на којем се гради будућност Републике Српске.

Скупштина српског народа БиХ донијела је 28. фебруара 1992. године Устав, који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању и гарантовао је пуну равноправност и једнакост народа и грађана.

Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба, те једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ након референдума одржаног 1. марта, на којем нису учествовали Срби.