X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
20/06/2012 |  11:07 | Извор: РТС

Србија брани своју имовину од Веслија Кларка

Пензионисани генeрал НАТО-а Весли Кларк тражи лиценцу за истраживање резерви угља на Космету ради производње синтетичке нафте. Резерве угља на Косову и Метохији процјењују се на 16 милиона тона. Влада Србије најављује да ће држава тражити заштиту свог власништва у Покрајини.
Влада Косова озваничила је продају предузећа за дистрибуцију и снабдијевање стујом, а понуду су дале двије турске компаније. У међувремену, пензионисани амерички генерал, бивши командант НАТО-а Весли Кларк, затражио је да његова фирма добије лиценцу за истраживање резерви, како би на Косову и Метохији производили синтетичку нафту из угља. Влада Србије најављјује да ће држава тражити заштиту свог власништва у Покрајини, а званичне процене Србије показују да је од укупних резерви угља 76 одсто на Косову и Метохији. Стратегија о српским ресурсима показује да земља може да рачуна на резерве угља од 20 милијарди тона, од чега је готово 16 милијарди на Космету. На Рударском факултету, који је радио стратегију, тврде да је четири и по милијарде тона потврђених резерви које могу у експлоатацију. "Од тих четири и по милијарде тона ви можете да добијете веома велику количину енергије на дугоорочан рок. Видећете да је то довољно за читав вијек да се може експлоатисати. То су практично највеће и најекономичније резерве у Европи данас које постоје", каже професор Владимир Павловић са Рударско-геолошког факултета у Београду. И док је Србија за угаљ заинтересована због производње струје, поједине стране компаније у тим резервама виде шансу за производњу синтетичке нафте. Ту врсту горива прва је правила Немачка, током Другог свјетског рата, усљед несташице класичне нафте. Касније се та технологија преселила у Јужну Африку. "Нека предност синтетичке нафте из угља је у томе што можете чак да бирате какву нафту желите да добијете", каже професор Александар Орловић са Технолошко-металуршког факултета у Београду. Мана је сам процес производње, јер је та технологија веома скупа и прљава. "Оно што је проблем код ових технологија, конверзије угља у нафтне деривате је еколошки проблем, јер ти процеси проузрокују повећану производњу угљен-диоксида", објашњава Орловић. Професор Владимир Павловић каже и да услед проиводње синтетичке нафте, постоји веома озбиљна опасност од загађења вода што је на Косову посебно опасно, зато што су лежишта угља веома плитка. Пензионисани амерички генерал, бивши командант НАТО-а у време бомбардовања Србије Весли Кларк тражи да његова фирма добије лиценцу за истраживање резерви угља, како би на Косову и Метохији производили синтетичку нафту. Компанија Веслија Кларка намјерава да производи до 100.000 барела нафте дневно, што ће подмирити потребе Косова за нафтом и горивом за авионе. У косовској влади кажу да ће тај захтјев, као и остали, морати да прође законску процедуру на тендеру. У Влади Србије кажу да држава по том питању мора да предузме неке мјере, што ће бити један од приоритета нове владе. Државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић каже да ово није једини случај угрожавања власништва Србије у јужној покрајини. "Ради се о многим приватизацијама које су до овог тренутка спроведене а да, ја бих рекао, нисмо имали неку адекватну реакцију за тако нешто. Међународни суд је мјесто где се морамо вратити. Мислим, Међународни суд мора судити по елеметима који стоје на столу, а то су улагања Републике Србије у све те велике објекте и привредне субјекте на Косову и Метохији", сматра Ивановић. Двије термоелектране ЕПС-а у јужној покрајини, до почетка бомбардовања 1999. године из тог лигнита давале су систему 15 одсто укупно произведене струје. С обзиром на резерве угља, идеја је била да се граде нова постројења снаге 2.000 мегавата, што је приближно садашњој производњи струје у обреновачким термоелектранама.