Брат и сестра, Маја и Марко Милашиновић поносно и одговорно обављају полицијски посао (ВИДЕО)
Иако данас дијеле исти позив, њихови почеци били су различити. Марко је, каже, одувијек знао да жели бити полицајац.
Маја је у ту причу ушла готово случајно.
- Нисам била сигурна да ли ћу уписати али када сам отишла у станицу и попричала са колегама они су ми били додатна мотивација - прича Милашиновићева.
Судбина је хтјела да се њихови путеви још више испреплету. Једно вријеме су заједно боравили у интернату, гдје су, далеко од куће, били једно другом највећа подршка.
- Ту ми је он помагао, такође и за неке папире као и патроле у којима су више мушкарци и ту ми је помагао и био ми је велика подршка - истиче Милашиновићева.
Марко, брат Маје Милашиновић је навео да је због његове сестре и њеног приступа и тога како се она понашала током приправничког и касније када се запослила и добила рјешење, му је допринијело да га други гледају као и њу.
- Да сам добар, зрео, да хоћу да радим и да данас-сутра од мене може бити неки полицајац - каже Милашиновић.
Њихови родитељи у почетку нису били одушевљени тим избором.
Мајка је сина замишљала као свештеника, а кћерку као васпитачицу у вртићу. Ипак, с временом су схватили да су њихова дјеца пронашла свој пут.
- Отац је мало строжији али све са намјером да данас-сутра будемо прије свега добри људи, а онда добри полицајци. Обоје дјеце у полицији то је стварно нешто чим се данас могу поносити у данашње доба, а мајка као мајка, свака мајка је подршка својој дјеци - наводи Марко Милашиновић.
Данас, кажу Маја и Марко, највећи понос виде управо у очима родитеља.
Они, без обзира на све обавезе које носи униформа, остају прије свега брат и сестра, ослонац једно другом, баш као и оних дана у интернату.