"Рад Института за тражење несталих БиХ антисрпски, нови Колегијум тешко може направити чуда"
Којић каже да је избор Колегијума директора Института за тражење несталих лица само доказ колико је ова и оваква БиХ нефункционална и исполитизована.
Он је констатовао да породице српских жртава немају повјерења у Институт и да се на овом хуманом питању показало да Република Српска и српски народ не смију вјеровати Сарајеву, те да је огромна грешка била што се тај процес пренио на БиХ ниво.
"Од тог момента креће апсолутни застој у тражењу несталих Срба и свједоци смо да је рад Института у потпуности стављен у функцију сарајевске политике, али и као оружје за пуцање у срце српским породицама који и даље трагају за својим најмилијим", навео је Којић.
Којић је истакао да Република Српска мора наћи модул по којем ће се питање тражења несталих покренути јер сваки дан је вјечност породицама које више од 30 година немају спокојан живот, чекајући да се расвијетли судбина њихових најмилијих.
НИ НОВИ КОЛЕГИЈУМ ИНСТИТУТА ЗА НЕСТАЛЕ НЕЋЕ УРАДИТИ НИШТА - ПРОЦЕС ТРАЖЕЊА ЗАКОЧЕН
Да се питање несталих у БиХ готово не миче са мртве тачке поготово када је ријеч о српским жртвама показује и податак да је врло мало Срба који се и даље воде као нестали пронађено и идентификовано, од када је процес стављен под исту капу, на ниво БиХ.
Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац рекла је Срни да нова лица у Колегијуму директора Института за нестале БиХ, вјероватно неће убрзати процес тражења несталих Срба јер ова организација нема утицај на њихов избор.
Граорчева је истакла да су ова мјеста, нажалост, постала политичка и на њих обично долазе представници странака, а не неко ко дубоко осјећа бол и патњу за својим најмилијима.
- Породице несталих уз Републике Српске већ одавно немају повјерења у Институт за нестала лица БиХ и могу слободни рећи да нова лица изабрана у Колегијум директора вјероватно неће ништа значајно промијенити. Самим тим што немамо никакав утицај значи да они и не траже наш став или мишљење, ни око тога ко би био изабран на те позиције, а онда и они што треба да раде - нагласила је Граорчева.
Она је оцијенила да то није коректно, јер је расвјетљавање судбине несталих питање од националног интереса због чега би се морало радити у договору са онима који и 30 и више година траже посмртне остатке својих најмилијих.
- Ако ће ту бити неко само да реда ради испуни национални кључ или мјесто гдје ће само имати плату, а не бити одговоран пред породицама које су и данас изгубљене у својој потрази за најрођенијим, онда нема сврхе ни коментарисати - сматра Граорчева.
Она је напоменула да је и досадашња сарадња са Институтом била врло скромна и много мања од очекиваног, те да се тешко може очекивати да ће нова постава Колегијума директора направити чуда на расвјетљавању судбине несталих Срба нарочито када се узме у обзир чињеница да ова установа постоји већ 18 година и да за све то вријеме није урадила много.
Граорчева каже да је све од почетка кренуло лоше и да се скоро ништа не може промијенити.
Она је указала да, према до сада виђеном, мало кога, осим породица, интересује докле је стигао процес тражења несталих и гд&зwњ;је се налазе кости српских јунака и српских мученика.
- Само они који се и данас буде са жељом да чују вијест о идентификацији својих најмилијих размишљају о тражењу несталих, остале само спорадично или никако. Многи су се окренули од ових породица, или само успут упитају докле се стигло, и то већином о неком догађају или обиљежавању значајних датума. Чак ни институције које су задужене за та питања ћуте. Само породице 1.614 страдалника тугују, погледе окрећу ка небу и тамо траже одговор. У све друге су давно изгубиле вјеру и повјерење - навела је Граорчева.
НОВИ САЗИВ КОЛЕГИЈУМА ШЕСТИ ОД ОСНИВАЊА
У Колегијум директора Института за нестала лица БиХ изабрани су Никола Перишић из реда Срба, Шимун Новаковић из реда Хрвата, те Суад Хасановић из реда Бошњака, сазнаје Срна.
Перишић је и раније био члан Колегијума, Новаковић се на конкурс јавио као једини кандидат из реда Хрвата, док Хасановић долази из Агенције за истраге и заштиту /СИПА/.
Три члана Колегијума директора ротирају се на мјесту предсједавајућег сваких осам мјесеци, а одлуке доносе консензусом.
За именовање чланова Колегијума директора надлежан је Управни одбор Института који је у фебруару и расписао конкурс.
Мандат досадашњим члановима Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Николи Перишићу, Марку Јуришићу и Салихи Ђудерији истекао је прошле године и од тада су били у статусу вршилаца дужности.
Нови сазив Колегијума је шести од 2005. године, када је основан Институт за нестала лица БиХ на чији рад породице несталих из Републике Српске имају бројне критике и притужбе, не штедећи ни оне који у ту установу долазе као кадар из реда српског народа.
Из Републике Српске на позицији члана Колегијума, осим Перишића, до сада су били Милан Богданић и Милутин Мишић. Из ФБиХ, односно бошњачког народа Амор Машовић, Мујо Хаџиомеровић и Салиха Ђудерија, док је Марко Јуришић члан у име Хрватског вијећа одбране/ФБиХ од оснивања.
Република Српска потражује 1.640 несталих бораца и цивила, док су у три спомен-костурнице посмртни остаци око 600 неидентификованих. Из Републике Српске стално се упозорава да је процес тражења несталих Срба у застоју након формирања Института 2008. године, те да би тражење несталих до сада било готово завршено да је процес остао у надлежности ентитетских комисија.