Од 20. маја протести због изградње одлагалишта радиоактивног отпада на Tрговској гори
На тематској сједници о проблему Трговске горе закључено је и да ће Нови Град организовати протесте од 20. маја до 10. јуна као израз противљења изградњи центра за збрињавање радиоактивног отпада.
Начелник општине Миролсав Дрљача рекао је да Хрватска мимо конвенција које регулишу ову област наставља реализацију плана изградње центра за складиштење радиоактвног отпада и да се радови објављају прије него што је објављена студија утицаја.
- Веома је значајно да ће у мају бити одржана расправа у Секретаријату ЕСПОО конвенције - рекао је Дрљача и додао да локација Черкезовацу више за Хрватску није могућа већ једина локација гдје се обављају припремни радови.
Он је навео да од самог почетка из Хрватске наилазе на опструкције и да нису информисани шта се ради.
- Вјерујем да неће бити договора са Хрватском. Расправа у Женеви ће нам дати неке одговоре, али не и рјешење - рекао је Дрљача и додао да је једини епилог да БиХ поднесе тужбу и да се добије одговор да ли је могуће да се ова локација избаци из планова.
Предсједник Удружења "Грин тим" Марио Црнковић рекао је да је са тематске сједнице Скупштине општине Нови Град послата важна порука, да је потребан максималан ангажман свих релевантних актера када је у питању случај Трговска гора, нарочито када је у питању ниво БиХ.
- Аргументација је спремна, имамо разлоге за оптимизам и јаке темеље који су сасвим довољни за квалитетан одговор. То не значи да је посао завршен по питању аргументације. Морамо наставити активности на мултисекторском сагледавању ствари, гдје имамо стручне приступе који повезују различите области - навео је Црнковић.
Према његовим ријечима, сада је тренутак када сви морају дати сто одсто својих могућности.
- Једнако тако, важно је да наставимо радити на предиктивним моделима утицаја проблематике коју носи случај Трговска гора, који ће бити такође значајан материјал у процесима пред нама - каже Црнковић.
Он сматра да је важна дипломатска офанзива, али и успостављање проактивне сарадње и размјене информација са Словенијом, Мађарском, Србијом и Црном Гором.
- Реално је очекивати да ове земље дају своје доприносе када је у питању намјера Хрватске да складишти радиоактивне и друге опасне отпаде на границу са БиХ. Уколико се то успостави као пракса, БиХ би била само прва жртва у низу - сматра Црнковић.
Црнковић каже да има случајева гдје су нуклеарне електране на границама земаља, али да је покушај Хрватске да радиоактивни отпад и друге опасне отпаде смјешта на границу са сусједном земљом упркос противљењу, срамна идеја која се по сваку цијену и у складу са законом допуштеним начинима мора зауставити.
Црнковић је додао да је потребно тражити од институција Хрватске да се по објави студије одрже јавне расправе на примарно погођеном подручју БиХ, што би значило у свим локалним заједницама сјеверозападне Републике Српске и свим локалним заједницама Унско-санског кантона, водећи рачуна о потребама јавних расправа у Бањалуци и Сарајеву, као и другим заинтересованим мјестима.
- Хрватска је практично завршила студију, послана је њиховом ресорном министарству на преглед, што значи да ће ускоро бити објављена. Када се студија објави, то је прилика и простор за грађане, да дају своје аргументе, а након што аргументи буду поодбијани, јер је свакако ријеч о нечему што има основу у политичкој одлуци, то је простор да грађани и различити нивои власти траже правду правним путем на различитим адресама - поручио је Црнковић.
Тематској сједници Скупштине општине присуствовали су министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Бојан Випотник,коориднатор Екпертског и правног тима Борислав Бојић, предсједавајући Експертског тима Емир Диздаревић, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Јасмин Емрић, те посланици Народне скупштине.
Присутни су били и представници локалних заједница у слику ријеке Уне из Републике Српске и Унско-санског кантона.