Пепић: Два ентитета, два тржишна одговора
Колумну преносимо у цијелости:
Федерација БиХ је 31. марта на Сарајевској берзи планирала да емитује обвезнице у вриједности од 40 милиона КМ, а реализовала је свега 30 милиона. Неколико дана касније, 7. априла, на аукцији трезорских записа понудила је опет 40 милиона, а продала је мање од 20. Двије домаће емисије заредом, обје испод плана. То више није случајност.
У истом том периоду Република Српска је послала сасвим другу поруку. Успјешно је пласирала еврообвезнице у износу од 500 милиона евра на међународном тржишту, уз тражњу инвеститора која је премашила милијарду евра. Неколико дана касније, понудбена документација је објављена на Лондонској берзи, једној од најважнијих финансијских адреса на свијету.
Ту се види суштинска разлика.
Није исто када на домаћем тржишту, међу људима који те већ познају, не можеш да затвориш планирани износ и када у истом тренутку изађеш пред глобалне инвеститоре и добијеш потражњу двоструко већу од понуде. Једно говори о ограниченом повјерењу чак и у „комфорном“ окружењу. Друго показује да си успио да институције, политику и економску позицију преведеш на језик који капитал разумије и прихвата.
То је, у суштини, економска дипломатија данас.
Задуживање више није само питање колико ти треба новца. То је питање кредибилитета. Лондон не даје повјерење на лијепе жеље и обећања, тамо пролази само оно што је озбиљно припремљено, јасно представљено и довољно убједљиво. Чињеница да је Република Српска у том окружењу добила снажан одзив говори да је отворила канал према међународном капиталу у тренутку када је то било најважније.
С друге стране, Федерација БиХ тешко да може више да објашњава ове резултате као "технички застој". Када ти у року од седам дана двије аукције пропадну испод плана, то постаје сигнал. Ако не можеш у пуном капацитету да привучеш новац ни од домаћих инвеститора који познају систем, онда се природно поставља питање колико је заправо то повјерење дубоко.
Посебну тежину овом поређењу даје то што се све догодило практично у истом тренутку, крај марта и прва седмица априла 2026. Није ријеч о различитим епохама или неупоредивим околностима. У истим данима један ентитет није успио да затвори двије домаће емисије у пуном обиму, док је други реализовао велико међународно издање и привукао интересовање преко милијарде евра.
Зато права разлика није у проспектима и табелама. Налази се између ограниченог финансијског хоризонта и међународне проходности. На једној страни систем који у властитом дворишту не добија пун тржишни одговор. На другој институционални капацитет да се изађе на велику сцену и тамо буде озбиљно схваћен.
Најједноставније речено: једнима није прошло ни код куће, а други су добили Лондон.