Извјештај Владе Српске СБ УН: Неизабрани странац подрива владавину права у БиХ
- ОХР се надвија над БиХ као сјенка и озбиљно подрива не само владавину права и суверенитет БиХ, него и њен политички развој - наведено је у најновијем извјештају Владе Републике Српске.
У документу који се односи на период од октобар 2025 - април 2026. године указује се да бошњачке политичке странке у БиХ, свјесне да у ОХР-у имају поузданог савезника у погледу централизације, одбијају да уђу у искрен разговор са српским и хрватским политичким странкама, те истичу максималистичке ставове у нади да ће ОХР заобићи демократске процедуре и омогућити им да остваре своје циљеве - што се, нажалост, исувише често и дешава.
- У појединим случајевима, високи представници су чак интервенисали да осујете политичке договоре које су постигли демократски изабрани лидери у БиХ, непотребно изазивајући политичке кризе, а затим се на те кризе позивали као на доказ наводне потребе за свемоћним високим представником - пише у 35. извјештају Владе Републике Српске.
У документу се напомиње да чак и Карл Билт, који је обављао дужност првог високог представника, већ годинама позива на укидање ОХР-а.
- Он је 2023. године изјавио да је "ОХР дио проблема у Босни најмање деценију", а и бивши високи представник Волфганг Петрич, такође, позива на затварање ОХР-а, истичући да је високи представник данас "у сваком погледу дио проблема, а не рјешења". Оштро је критиковао "крајње недемократска" овлашћења високог представника - наводи се у Изјвештају.
Из Владе Републике Српске истичу да је Петрич упозорио да је наставак примјене такозваних бонских овлашћења "рецепт за катастрофу" и оцијенио да, "због континуираног постојања ОХР-а", демократски процес у БиХ "не функционише".
ШМИТОВ РЕПРЕСИВНИ ПРИСТУП
Као што је истакнуто у Прилогу два, уз 35. извјештај, садашњи, нелегитимни носилац функције у ОХР-у Кристијан Шмит заузима посебно репресиван приступ иако никада није легално именован за високог представника.
Из Владе Републике Српске напомињу да Анекс 10 Дејтонског споразума налаже да именовање на функцију високог представника, након захтјева страна потписница, одобри Савјет безбједности УН, као што је то био случај са првим високим представником Карл Билтом, према Резолуцији 1031.
- Све Шмитове претходнике на тој функцији одобрио је Савјет безбједности, док његова кандидатура није добила ту подршку. Умјесто тога, Шмита је изабрала неформална група утицајних држава која себе назива Управни одбор Савјета за спровођење мира иако Савјет за спровођење мира није ни поменут нити предвиђен Дејтонским споразумом - подвлачи се у Извјештају.
У документу се указује да је Шмита именовала шачица држава не зато што су имале правно овлашћење да то учине, него зато што су сматрале да их нико не може у томе спријечити.
ШМИТ ИЗАЗИВАО КРИЗУ ЗА КРИЗОМ
Из Владе Републике Српске истичу да, упркос потпуној нелегитимности, Шмит поступа далеко непромишљеније него његови претходници у ОХР-у, те да је донио на десетине незаконитих одлука и тиме изазвао кризе, једну за другом.
У документу се наводи да су Шмитове мјере посебно репресивне, као и да је покушао да онемогући дјеловање СНСД-а, највеће српске странке у БиХ, којој је административном одлуком ускратио приступ јавним средствима, те указује да његов најрепресивнији потез представља наметање измјена Кривичног закона БиХ.
- Шмит је показао такав презир према уставним и демократским процедурама у БиХ да је свој декрет објавио као закон на интернет страници ОХР-а, без икаквог увида, а камоли дебате и усвајања од Парламентарне скупштине, јединог уставом предвиђеног законодавца на том нивоу власти - упозорава се у Извјештају упућеном Савјету безбједности УН.
Тим декретом, истакнуто је у документу, Шмитова измишљотина под називом "неизвршавање одлука високог представника" уведена је као кривично дјело, за које је прописана казна затвора за све који не поступају према његовим хировима као да је ријеч о законима донесеним у редовној законодавној процедури.
- Очигледна мета ове нове кривичноправне норме био је тадашњи предсједник Републике Српске Милорад Додик. Под Шмитовим будним оком, бошњачки тужиоци и правосуђе одмах су приступили гоњењу легитимно изабраног предсједника Републике Српске. Након убрзаног поступка обиљеженог озбиљним неправилностима, судија бошњачке националности осудио је предсједника Српске на казну затвора од једне године и изрекао му забрану обављања функција које се финансирају из јавних средстава, у трајању од шест година - пише у Извјештају.
Жалбено вијеће, састављено искључиво од бошњачких судија, убрзо је одбило жалбу Додикове одбране, изричито одбијајући да размотри кључно питање - да ли је Шмит имао уставно овлашћење да наметне кривичноправну норму на основу које је легитимно изабрани предсједник осуђен?
РУКОВОДСТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ПРЕДУЗЕЛО МЈЕРЕ РАДИ СМИРИВАЊА ТЕНЗИЈА
У Извјештају се указује да су флагрантно противправно суђење, осуђујућа пресуда и уклањање предсједника Републике Српске довели БиХ у дубоку политичку кризу, те да су, након разговора са међународним пријатељима и савезницима, руководство и институције Републике Српске предузели свеобухватне мјере, као што су именовање вршиоца дужности предсједника и стављање ван снаге више спорних законских аката, ради хитног смиривања политичких прилика и тензија.
Као признање за поступке Републике Српске усмјерене ка очувању стабилности БиХ, пише у докумету, САД су у октобру 2025. године укинуле контрапродуктивне санкције које је Обамина, а потом и Бајденова администрација увела против званичника и предузећа из Републике Српске.
- Од тада, званичници Републике Српске спроводе активну међународну дипломатску иницијативу, позивајући на унутрашњи дијалог и указујући да је за успјех БиХ неопходно да сви кључни актери поштују Дејтонски споразум - наводи се у Извјештају Владе Српске упућеном Савјету безбједности.