"Обија прагове" по Њујорку и тражи више новца за ОХР: Шта је Шмит навео у извјештавју СБ УН-а
Према информацијама из дипломатских извора у УН, Шмит је претходних дана у Њујорку имао више састанака о којима јавност није обавијештена, а након којих је, како тврде извори, био видно нервозан.
Иако документ није формално упућен мисијама чланица Савјета безбједности, извјештај неформално циркулише међу дипломатским представништвима, Глас Српске имао је увид у његов садржај.
Посебну пажњу привлачи дио извјештаја у којем се Шмит жали на финансијску ситуацију ОХР-а и упозорава да би недостатак новца могао угрозити функционисање ове канцеларије.
У дијелу извјештаја под тачком 168 наводи се:
"Да би се остварио напредак у оквиру Агенде 5+2, неопходно је одржати снажну и ефикасну Канцеларију високог представника. Нјена способност да извршава своје мандатне обавезе у великој мјери зависи од обезбјеђивања потребних средстава. Тренутна финансијска ситуација није у складу са циљевима које је утврдио Управни одбор Савјета за имплементацију мира и могла би угрозити остваривање наведеног мандата Канцеларије високог представника. Штавише, свака будућа трансформација Канцеларије високог представника захтијева адекватно финансирање."
Према садржају документа, Шмит највећи дио извјештаја посвећује критикама Републике Српске и СНСД-а, док се готово сваки покушај инсистирања на уставним правима ентитета и конститутивних народа карактерише као "напад на државу".
Истовремено, у извјештају нема готово ниједне критике упућене бошњачким политичким партијама. Такође се не помиње ни недавни приједлог предсједавајуће Предсједништва БиХ да се Иранска револуционарна гарда прогласи терористичком организацијом, нити чињеница да друга два члана Предсједништва нису подржала тај приједлог.
У документу нема ни осврта на раст антисемитизма у Сарајеву, док се, како тврде извори упознати са садржајем извјештаја, потпуно изоставља питање радикалног ислама међу дијелом бошњачке политичке сцене.
Умјесто тога, извјештај, према истим изворима, критикује оне који на такве појаве упозоравају, називајући њихове ставове "подјелама и деградирајућим наративима усмјереним углавном против једног конститутивног народа".