Крњи Уставни суд БиХ у проблему због непопуњености (ВИДЕО)
Позвао је надлежне органе у Републици Српској да изаберу двоје, а Федерацију да изаберу судије, које ће замијенити њега и Валерију Галић због одласка у пензију.
Почетком јануара 2024. године, пензионисан је Златко Кнежевић, раније Миодраг Симовић, од тада Уставни суд ради без српских судија, што је поразно по суд и БиХ, јер српски народ није представљен у највишем судском тијелу.
Скоро двије и по године Уставни суд БиХ функционише без судија из Републике Српске, што је Уставом прописана обавеза. Због судијског дефицита раде само у пленарним сједницама, уз помоћ троје странаца. Ипак, свјесни су да им за потпуни легитимитет и рјешавање више хиљада предмета требају српске судије. Ћеман тврди да је то у интересу грађана Републике Српске и чак од новинара РТРС-а тражи помоћ у томе.
- Заиста би било, поново понављам, веома корисно и за грађане Републике Српске да се двоје судија из Српске коначно доведу за овај сто овдје. Ево, господине Шарац /Гвозден Шарац, новинар РТРС-а/, знам да сте очекивала овакав одговор од мене, али пренесите и ви сви други поруку - дајте људи да комплетирамо Уставни суд - рекао је Ћеман на конференцији за новинаре.
Ћеман би да Народна скупштина Републике изабере двоје судија који би поново били прегласавани о кључним идентитетским питањима за Републику Српску и српски народ, попут химне, грба и заставе коју су укинули или када су од Српске отимали пољопривредно земљиште, шуме, воде. Проглашавајући све, па и ваздух у БиХ, тзв. државном имовином, Уставни суд прави проблем и америчком пројекту Јужна гасна интерконеција.
- Уставни суд није овлаштен, нити може, нити ће нудити модел рјешења питања "државне имовине". То је задатак парламента БиХ - каже Ћеман.
Судија крњег Уставног суда БиХ Лариса Велић рекла је да недоношење тзв. закона о државној имовини представља велики проблем и за имплементацију Закона о јужној интерконекцији.
- Видјећемо шта ће се све ту дешавати - рекла је Велићева.
Садашњи састав Суда отворено је стао иза функције високог представника, одбили су да одговоре како одлучити по апелацији посланика Народне скупштине Републике Српске о неуставности члана 203а Кривичног закона БиХ који је наметнуо Кристијан Шмит како би заштитио свој лик и дјело.
- Када је у питању високи представник, Уставни суд је рекао да не може преиспитивати надлежности високог представника које су дате Уставом или "Бонским овлашћењима". Значи, то не спада у надлежност БиХ - рекла је Велићева.
Сервилности према одлазећем Шмиту и не чуди, јер је Лариса Велић у судијску тогу ускочила из ОХР-ве Радне групе за тзв. државну имовину. Брани и присуство страних судија. Свој останак судије из Њемачке, Албаније и Швајцарске правдају уставном обавезом. Одбијају да одговаре како би се осјећали да у матичним државама, стране судије одлучују о њиховој судбини.
- Ми нисмо овдје својом слободном вољом или да се желимо мијешати и нешто, ми смо овдје зато што смо позвани да будемо овдје на основу Устава БиХ. Ако се промијени Устав, ми ћемо бити срећни да одемо - рекла је Ангелика Нусбергер, судија из Њемачке.
И у Републици Српској и већем дијелу БиХ били би срећни да се оконча међународно присуство. До тада, крњи Уставни суд наставиће да својим, неријетко проблематичним одлукама, доводи до усијања односе у БиХ.