Појас Пресвете Богородице стиже у Београд, враћа се на тло Србије послије више од шест вијекова
Појас којем се већ вијековима поклањају милиони вјерника тражећи утјеху, мир и снагу до почетка Спасовданске литије биће изложен у Вазнесењској цркви.
Светињу је у 14. вијеку кнез Лазар поклонио Светој Гори, а претпоставља се да је стара око 2.000 година.
Александар Милојков, свештеник Цркве Александра Невског у Београду, каже за РТС да, поред предања, о његовом путу свједочи обиље историјских записа, факата и химнографије.
- По светом предању, Богородица је лично израдила тај појас од камиље длаке. То је иначе био и обичај код јеврејских девојака које су се припремале за удају да тај појас поклоне свом будућем мужу, али пошто је она остала дјевојка, она је тај појас чувала са собом и непосредно пред своје блажено уснуће, она је тај појас поклонила апостолу Томи - наводи отац Александар.
Богородица је, каже предање, преко апостола Јована дала заповијест се појас чува у једној јеврејској породици. У четвртом вијеку појас се обрео у Константинопољу (Цариграду), у вријеме императора Аркадија, чија ћерка Пулхерија га је украсила златним нитима, које и данас могу да се виде на светињи.
- Појас је подјељен у неколико дијелова. Овај дио који се чува у манастиру Ватопеду, представља већи дио тог појаса, али неки дијелови су нестали приликом крсташког похода на Цариград у 13. вијеку - објашњава отац Александар.
Дуг пут до Србије и манастира Ватопеда
Дјелове појаса крсташи су однијели са собом на запад, али срећом, један дио је остао у Цариграду и кроз историју мијењао је мјесто. Из Цариграда је у петом вијеку пресељен у Кападокију, па је опет, у истом вијеку, у време цара Јустинијана враћен у Цариград.
Пут до Србије и до кнеза Лазара водио је преко Бугарске.
Цар Константин Велики направио је крст који се звао по њему – царски крст – који је носио у битке као благослов. У том крсту су биле смјештене честица часнога крста, мошти великих светитеља и Богородичин појас.
- Пошто је једна битка изгубљена против Бугара у вријеме цара Асена, Бугари су дошли некако до тог крста и преузели светињу. Потом је наш свети краљ Стефан Дечански у једној бици против Бугара освојио тај крст и тако је појас дошао у српске руке. И управо тако га је, 40-ак година касније, свети кнез Лазар предао манастиру Ватопеду, гдје се он и данас налази - каже отац Александар.
Напомиње и да се такве светиње веома ријетко износе са Свете Горе, готово никад, и због тога се, како истиче, сматра да појас Пресвете Богородице представља прије и изнад свега божји благослов и благослов Богомајке нашем народу, Београду и нашој цркви.
- Све то одсликава углед наше цркве који она ужива на Светој Гори. А могу да кажем да је темељ тог угледа нико други него Свети Сава. Знамо за његову везу са манастиром Ватопедом и уопште са Светом Гором - наглашава отац Алексaндар.
Значај литија
Појас ће, уз српског патријарха, предводити Спасовданску литију.
Саме литије кроз историју су имале вишеструки значај. Организовале су се не само када су славе градова, већ и у тешким тренуцима.
- Литија није просто парада, свечаност као таква. Она је молитвени ход. То је прије свега молитва у ходу. То треба имати на уму… Њена суштина је саборност и када ви са том суштином цркве, значи у саборности, идете градом, онда, по нашој вјери, освећује се и сам тај град, освећују се његове улице - истиче отац Александар.
Појас Пресвете Богородице ће кренути из Вазнесенске цркве са Спасовданском литијом, али ће још девет дана бити доступан вјерницима у храму Светог Саве на Врачару, где ће моћи да приђу и цјеливају светињу.