Други угао - Битка за енергенте: Цијена стабилности (ВИДЕО)
Док "Њујорк Тајмс" са насловнице упозорава на "растуће цијене нафте у страху од ширег енергетског слома" и анализира како је Иран затварањем Ормуза "стекао предност у рату", водећи свјетски финансијски медији попут "Вол Стрит Журнала" отворено говоре о "европској индустрији на кољенима".
Затварање Ормуског мореуза, кроз који пролази петина свјетске нафте и течног природног гаса, изазвало је тектонске поремећаје. Априлски просјек цијене Брента од 117 долара по барелу и пикови од 138 долара најавили су оно што Међународна агенција за енергетику назива "продуженим енергетским шоком".
- Иран користи контролу над Ормунским мореузом, јер је ријеч о уском коридору гдје пролази значај дио глобалне трговине сировом нафтом, нафтним дериватима, кључним сировинама, вјештачким ђубривом које је кључно за пољопривреду, тако да неминовно користи тај инструмент који је на располагању Ирану, док са друге стране он војно не може да парира САД и Израелу и на тај начин утиче на цјелокупну ситуацију, настојећи да изврши притисак на блиско-источне земље које извозе у значајној мјери и нафту и нафтне деривате, како би оне извршиле притисак и преговарале са САД и Израелом како би одустали од даљих војних активности - рекао је Страхиња Обреновић, доцент на Факултету политичких наука у Бањалуци.
Сматра да ће Иран краткорочно профитирати, иако он неминовно трпи губитке.
- Али, ту је значајна полуга посредством које он утиче како на поступање САД и Израела, тако и на цијели свијет јер видимо да се цијене нафте и нафтних деривата формирају на глобалном тржишту тако да без обзира што је азијско тржиште било примарно за овај извор енергије, то утиче и на Европу, на САД које су у доста бољој ситуацији у односу на неких 15 година, али САД су и даље велики увоз енергије тако да ова ситуација погађа и ту велику суперсилу - рекао је Обреновић.
Недељко Елек директор "Сарајево-Гаса" Источно Сарајево истакао је са све економске пројекције говоре да је наша реалност у овој години нека цијена која ће да буде преко 100 долара по барелу.
- На бази тога је дошло и до повећања инфлације. Планирана је била око 2,3 она је сада 3,9 а у неким земљама иде на четири. Ово је наша нова реалност коју морамо да прихватимо. У овом тренутку је важно за регион, ми смо повезани, не можемо се одвојити, имамо и проблем са НИС-ом. Што се тиче гаса ми смо стабилни, заштићени смо уговором који има Република Српска и ФБиХ. Сличан такав уговор, не толико повољан има и Србија, тако да можемо рећи да смо ми , ФБиХ и Србија што се тиче гаса заштићени - рекао је Елек и додао да "имамо добру цијену, немамо довољну мрежу, потрошњу, али ево сада се раде двије интерконекције и то је добро.
Нагласио је да што се тиче нафте и нафтних деривата из дана у дан се мијења ситуација и да ниједна стручњак не може да предвиди шта ће да се деси у наредном периоду.
- Тренутна цијена на свјетском тржишту на берзи, послије наглог раста од 135 долара по барелу, дошла је до тренутног мировања цијене нафте. Осјети се значајан недостатак нафте на тржишту, што је проузроковало раст цијена, а дошло је и до багог смањења потрошње, али и штедње појединих привредних субјеката - рекао је Љубо Гламочић потпредсједник Подручне привредне коморе Бањалука.
Овај статус кво, додаје он, на неки начин, задовољава већину потрошача и буквално су прихваћене цијене, а сами трговци нафтом и нафтним дериватима тешко се одлучују на враћање вијена на старо и сви сада очекују шта ће се дешавати - каже Гламочић.