Тужилац тражи максималне затворске казне због злочина у "Рибникару"
У завршној ријечи на суђењу пред Вишим судом у Београду Стефановић је најприје детаљно образложио захтјев тужилаштва и подсјетио на тежину злочина који је починило дијете, које не може кривично да одговара, јер у вријеме злочина није имао 14 година.
Виши суд је прије излагања завршних ријечи одлучио да суђење отвори за јавност тако да му присуствују и представници медија.
Током изношења завршне ријечи Стефановић је инсистирао да је управо зато закон и прописао посебну одговорност родитеља који имају не само законску већ и моралну обавезу да васпитавају своје дијете и да га усмјеравају.
Тужилац је указао да запуштеност у васпитању каква се огледа код К.К. није настала одједном већ да је посљедица дуготрајног пропуста родитељског надзора, емоционалног развоја дјетета, пропуста контроле његовог понашања и препознавања озбиљних упозоравајућих знакова.
Током излагања завршне ријечи указао је суду да су Кецмановићи пропустили да препознају опасност, да дјечаку ограниче приступ оружју и да врше адекватан надзор над својим сином због чега је дошло до катастрофалних посљедица.
Устврдио је да су се Кецмановићи својим сином бавили површно што види као разлог због којег нису правилно и благовремено реаговали на очигледне девијације у његовим интересовањима и понашању.
Тужилац Стефановић сматра да за Владимира и Миљану Кецмановић нема било каквог оправдања и олакшавајућих околности и да је због њихових пропуста дошло до тако тешких посљедица по све оштећене, али и шире друштво и Републику Србију због чега је рекао да би једина исправна, праведна и законика одлука суда била, да их осуди на максималне казне.
Истакао је да се свако друштво мјери начином на који штити своју дјецу и начином на који реагује када закаже та заштита, због чега вјерује да ће суд искључиво на основу права, чињеница и изведених доказа, донијети одлуку која ће потврдити да постоји одговорност родитеља за незапамћен злочин извршен у основној школи.
Тужилац се посебно осврнуо и на одбрану Владимира Кецмановића, који све вријеме категорички негира кривицу за кривична дјела за која се терети, његов однос према оштећенима и одсуство било каквог кајања због бројних пропуста у васпитању сина и безбједном чувању оружја, као и људског преиспитивања сопствених дјела.
Због тога сматра да за њега не постоји ниједна олакшавајућа околност приликом изрицања казне, док су, како је рекао, отежавајуће околности остварене у пуном капацитету.
Исти став Стефановић је заузео и када је у питању дјечакова мајка Миљана Кецмановић, за коју такође сматра да нема олакшавајућих, већ само отежавајућих околности.
Подсјетио је да је она отпочетка категорички негирала своју кривицу и да је држањем, коментарима и непримјереним добацивањима у току суђења показала у којој мјери није свјесна сопствене одговорности и у којој мјери је спремна да занемари туђу бол и патњу.
Након детаљног излагања завршне ријечи главни јавни тужилац ВЈТ у Београду је за Владимира Кецмановича предложио максималне казне од 12 година затвора због кривичног дјела тешко дјела против опште сигурности и три године затвора за кривично дјело запуштање и злостављање малољетног лица, односно јединствену казну од 14 година и 11 мјесеци затвора.
За Миљану Кецмановић предложио је казну од три године затвора због кривичног дјела Запуштање и злостављање малољетног лица.
Поред тога, затражио је и да суд Кецмановићу продужи притвор јер би на слободи могао да понови кривично дјело и јер би то узнемирило јавност. Такође је тражио и да му се одлуком суда одузме сво ватрено оружје које посједује.
За Миљану Кецмановић тужилац Стефановић је предложио продужење мјере забране прилажења, састајања или комуницирања са сином који је починио масовно убиство, јер околности због којих јој је ова мера одређена и продужавана нису изгубиле на значају.
Претходно се суду обратила и поступајућа тужитељка Сања Ђурић.
У наставку суђења завршне ријечи изложиће најприје пуномоћници оштећених, оштећени, затим браниоци оптужених и оптужени.
Након тога суд ће одредити датум за изрицање друге првостепене пресуде, пошто је прву дјелимично укинуо Апелациони суд и наложио да се суђење понови.