latinica  ћирилица
14/06/2026 |  15:30 ⇒ 15:31 | Аутор: РТРС

Дуга њива - свједок односа човјека и природе

Заштићено подручје Дуга њива има више од 150 сталних и повремених водотокова, изразито разнолик вегетацијски слој, 194 врста регистрованих гљива, 73 врсте птица и Збориште, ваздушну бању на Требави, изјавио је министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Бојан Випотник.
Дуга њива - Фото: СРНА
Дуга њиваФото: СРНА

Випотник је рекао да је заштићено подручје Дуга њива смјештено у сјеверном дијелу Републике Српске, на територији општине Модрича, на мјесту додира Динарида и Панонске низије, на површини од 3.587,37 хектара.

Прецизирао је да подручје садржи пејзаж са разноврсним стаништима, дивљим биљним и животињским врстама.

- Највиши врх Требаве, Вис (692 метара), те врх Дуга њива (622 метара) доминирају околином, пружајући широке панорамске погледе према сјеверу и сјевероистоку, ка долини Босне, Вучијаку и ширем простору Посавине - навео је Випотник.

Хидролошка мрежа је разграната, додао је, више од 150 сталних и повремених водотока извире на кратким раздаљинама и вода се доживљава као стални пејзажни мотив и симбол животне динамике Требаве.

- Вегетацијски слој је изразито разнолик, а преовлађују мјешовите букове и храстове шуме, шуме букве и божиковине, те мозаици ливада, шикара и рубних пољопривредних површина - каже Випотник.

Имајући у виду изузетно сушне године за истраживање гљива, Випотник је рекао да су добијени резултати од 194 врста регистрованих гљива завидни, а у годинама са више киша у љетном периоду на оваквим стаништима појави се неупоредиво већи број врста.

- У богатству животињског свијета предњаче шумски, ливадски и водени инсекти, прије свега дневни и ноћни лептири /145 врста/, тврдокрилци и ријечни ракови - напоменуо је Випотник.

Нарочито је значајно присуство врсте дневног лептира - Еуплагиа qуадрипунцтариа, који је регистрован на више локалитета, а налази се на анексу ИИ Директиве о стаништима.

Према његовим ријечима, у бројним водотоцима на Требави регистровано је шест врста риба, док је током истраживања херпетофауне откривено осам врста гмизаваца и шест врста водоземаца.

- Приликом истраживања на Требави, у самом предложеном обухвату забиљежене су 73 врсте птица. Овдје спадају типичне шумске врсте, сове, дјетлићи, сјенице, дроздови, зебе, али и врсте отворених и мозаичних терена као што су шеве и плиске - истакао је Випотник.

Он је нагласио да су све регистроване врсте код нас заштићене или строго заштићене.

Випотник је истакао да неколико локалитета и подручја имају неке потенцијале за развој туризма и дјелимично изграђену инфраструктуру погодну за кориштење у смислу планинарења, рекреативне шетње, камповања и излетништва.

- Један од најперспективнијих локалитета је такозвано Збориште на врху Дуга њива, висораван, односно гребен између два доминантна врха ове висоравни, познато излетиште и ваздушна бања на планини Требави - навео је Випотник.

Подручје са микролокалитетима који гравитирају излетишту, додао је, протежу се на надморској висини од 400 до 644 метра, а удаљено је свега 20-так километара од Модриче, на коју се наслањају Добој, Добој Исток, Градачац, Грачаница и Модрича.

Оцијенио је да је ово заштићено подручје живи свједок односа човјека и простора, гдје природне форме, шуме, воде и насеља чине нераздвојиву цјелину која обликује локални идентитет и доприноси предивној разноврсности Републике Српске.

- Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа одлучио се за заштиту подручја у категорији заштићени природни пејзаж који подразумијева подручје значајне биолошко-еколошке и естетске вриједности, гдје традиционалан начин живота становништва није битније нарушио природу и природне екосистеме - навео је Випотник.

Управо та спрега природних вриједности и насљеђа човјековог рада, сматра Випотник, даје пејзажу високу естетску и идентитетску вриједност, у складу с принципима Конвенције Савјета Европе о европским предјелима.

Туристичке атракције обухватају неколико група природних и изграђених објеката, спортско-рекреациони центар, видиковци и стазе које су погодне за обилазак и интересантне планинарима, излетницима и другим групама туриста.

Тренутно у Републици Српској постоји 37 заштићених подручја, чија укупна површина износи 77.755,37 хектара, што представља 3,16 одсто територије Републике Српске.