Хероји једне мајке - браћа Орељ заједно погинули 1994. године на бихаћком ратишту (ВИДЕО)
У дому Иванке Орељ у Инђији све је пуно успомена на синове. Горан и Зоран били су, каже, дивна дјеца, вољели фудбал, све су радили заједно. Као близанци, рођени су истог дана и погинули истог дана, један поред другог, крајем октобра 1994. године на бихаћком ратишту, борећи се за слободу српског народа. Имали су само 20 година.
- Они су се први јавили да иду и да помогну својој браћи. Нису се хтјели раздвојити, нису хтјели један да иде, један да остане - прича мајка Иванка.
Браћа Орељ рођена су у Славонском Броду, одакле су 1991. године због рата у Хрватској избјегли у Инђију, гдје су завршили средњу школу. Услиједио је војни рок у Сомбору и Приштини, прелазак у Српску војску Крајине, одакле их команда бригаде шаље у Бањалуку, гдје су обучавани за официре. Њихов дом у Инђији подсјећа на прерано прекинуту младост.
- Они су овдје нашли уточиште у Инђији, али тај неки патриотски жар и патриотизам браћу је одвео на ратиште и они су тамо на жалост, будући да су били близанци, да се нису раздвајали, нису се раздвајали ни у тим најтежим ратним моментима, и тамо су погинули - рекао је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Вукелић.
Од тада су прошле 32 године, али вријеме не може да излијечи сломљено мајчино срце.
Да успомена на браћу Орељ живи, показују њихови саборци, бивши питомци и припадници Центра војних школа Војске РС, који оснивају клуб назван њиховим именом. Зато су мајци Иванки уручили чланску картицу која носи број 1.
На гроб браће Орељ у Инђији положени су вијенци и цвијеће и прислужене свијеће. Сјећање на њих живјеће и кроз активности клуба у настајању.
Кажу да имају подршку ресорних министарстава Српске и Србије и добру сарадњу са братским удружењима у Србији, који на свој начин желе да се одуже браћи Орељ.
Центар војних школа Војске Републике Српске дао је огроман допринос у борби за слободу српског народа, а његови бивши питомци и припадници заинтересовани су за оснивање клуба "Браћа Орељ".
Храбри 20-огодишњаци Зоран и Горан нису имали времена да досањају мир, слободу и формирају своје породице. Уградили су животе у темељ отаџбине, да то омогуће - нама. Зато њихова, као ни жртве многих палих хероја, никада не смије бити заборављена.