Судије крњег Уставног суда БиХ пред поправним испитом (ВИДЕО)
Враћање БиХ на стазе савремене парламентарне демократије или обдукција демократског система одавно претвореног у властиту карикатуру!? Још један избор је пред судијама крњег Уставног суда! Да ли случајно тајминг одлучивања ускладили су с временом паковања кофера одлазећег декретисте Кристијана Шмита који никако да оде. А све је закувао! Његове брљотине, прецизније ону према којој је политички непослух таквом вршљању, кривично дјело требало би да исправља крњи Уставни суд. Апеланти очекују да ће судије то и да учине. Због права, правде, демократије и суверенитета у који се сви бар вербално заклињу.
Идентична смјерница судијама је историјски стигла и из Парламентарне скупштине БиХ, прецизније од Уставноправне комисије. Први пут у двије деценије роварења страних легитимних и нелегитимних тутора по Уставу и законодавству БиХ, једини уставни законодавни орган био је јасан. Наметнуте измјене Кривичног закона нису уставне.
- Уставни суд БиХ би морао да узме у обзир и у разматрање став Уставноправне комисије која се изјаснила у име Представничког дома. Представнички дом је заинтересована и можемо слободно рећи једна од страна у овом поступку јер је Представнички дом једини који може по Уставу да доноси законе. Зато смо се и изјашњавали, а изјашњење је било јасно да је једини законодавац на нивоу БиХ Парламентарна скупштина - навео је замјеник предсједавајућег Уставноправне комисије Представничког дома БиХ Милан Петковић.
Али! Пракса тјера на опрез. Највећи, не и једини, институционални штит против колонијалне логике Шмита и осталих "кристијана" – крњи Уставни суд - одавно се декларисао као подизвођач прљавих колонијалних радова припреманих у ОХР-у. И умјесто "уставобраниоца" с разлогом понио етикету још једног "уставорушитеља".
- Уставни суд БиХ је стао на становиште да се сама надлежност високог представника да чини то што чини не сме преиспитивати. Они су стали на становиште да је то његова надлежност. Нема образложења зашто је то тако. Јер образложење морате тражити у речима акта на који се позивате - навео је професор уставног права Радомир Лукић.
Ако без непостојећег образложења надлежност за доношење закона и прихватају, овај пут ће морати ипак да одлучују и о самој суштини наметнутих допуна постојећег законског акта. Односно о меритуму или ваљаности. И мораће судије, иако су неке тоге обукле чим су напустиле Шмитове пропале тајне радне групе образложење да напишу. Ако се деси да сила права надјача право силе и притисци из ОХР-а и појединих амбасада стационираних у Сарајеву на судије попусте па апелацију усвоје то би значило не само враћање у оквире уставних надлежности, већ и стављање ван снаге свих одлука које су доносене на основу измијењеног Кривичног закона. А једна од њих је и пресуда одлазећем Шмиту услужних судија Суда БиХ изречена предсједнику Републике Српске.
- Дакле све одлуке и ЦИК и Суда БиХ које су засноване на тој одлуци престале би да важе и дошли би у ситуацију која се у праву зове реституција ин интегрум односно повраћај у првобитно стање дакле све правне посљедице такве одлуке биле би по аутоматизму поништене - додао је правник и бивши предсједник ВСТС Милан Тегелтија.
Одлука крњег Уставног суда није и неће бити само техничко изјашњење о једној декретом наметнутој законској норми и једном у демократским земљама непознатом судском процесу. Она ће што је још важније, дефинисати однос између међународног протектората и домаћег суверенитета. И показати да ли БиХ има правни штит и шансу да постане нешто више и боље од колоније.