Документарни филм "Дјеца Брадине" приказан у Бијељини: Српска страдања обавезују на памћење
У 64 минута, колико траје филм, Салатић је, кроз сјећања преживјелих мјештана Брадине, испричао причу о страдању свих генерација, прије свега дјеце, у мају и јулу 1992. године, када су ово село опколиле, а затим и потпуно уништиле хрватско-муслиманске снаге.
- Тада је страдало 46 војника и цивила који су пружили отпор, али филм се, прије свега, бави размјерама насиља и злочина над цивилним становништвом, а посебно судбином дјеце и жена из Брадине, који су били заточени у локалној основној школи, као импровизованом логору, у којем су учионице постале мучионице - напоменуо је аутор филма.
Главни актери филма у то вријеме су били малољетни, а данас имају 35-40 година. Они су насилно отргнути од својих породица, преживјели су несхватљиве трауме, а многи су остали без родитеља и других чланова породице. У Брадини данас живи само двоје Срба, а ово подручје је зарасло у шуму и траву, па је тешко схватити да је ту некад бујао живот. Тек при скретању до цркве и споменика на којем је уписано 88 имена убијених мученика, постаје јасно да је ту некада живјела бројна српска заједница.
- Брадина је у два напада остала без трећине мушког становништва, а размјере страдања су једна од највећих трагедија које је осјетило тако мало мјесто - истакао је Салатић.
Секретар Удружења Херцеговаца у Бијељини Владимир Радуловић је подсјетио да је ово Удружење себи дало задатак да, поред чувања традиције, обичаја и веза између људи у Семберији и Херцеговини, његује и културу сјећања.
- Важно је да знамо шта се дешавало у прошлости, како нам се сличне трагедије не би понављале. Херцеговина је кроз бројне ратове и буне била страдално подручје и зато је важно да памтимо, како бисмо сачували истину и осјећај за правду на овом свијету - поручио је Радуловић.