Екстремно низак ниво Дунава, угрожена пловидба, биљни и животињски свијет; Шта нас очекује у августу?
Сушни и топли талас који траје широм Србије довео је до рекордно ниских водостаја на највећим рекама. На Дунаву се појављује све више спрудова, док је количина воде у кориту на историјском минимуму, што угрожава пловидбу, производњу електричне енергије и ријечне екосистеме.
Хидролог Републичког хидрометеоролошког завода Себије Дејан Владиковић рекао је да су овогодишњи ниски водостаји стигли знатно раније него што је уобичајено.
- Најнижи водостаји обично се биљеже крајем августа, а ове године екстремно ниски нивои забиљежени су већ крајем јула. Разлог су вишемјесечни дефицит падавина и веома мале залихе воде у сњежном покривачу током зиме - рекао је Владиковић.
Према његовим ријечима, РХМЗ је још прије мјесец дана издао упозорење на ниске пловидбене нивое, а на потезу Дунава од Бездана до Богојева већ су забиљежени историјски минимуми у посљедњих 50 година мјерења.
Пад водостаја се наставља
Хидролошки модели не указују на значајније побољшање током августа.
- Очекујемо тек спорадичне падавине, које неће бити довољне за опоравак водостаја. У наредних десетак дана на делу Дунава од Бездана до Богојева могућ је додатни пад од десет до 15 центиметара, што ће додатно отежати ситуацију - навео је Владиковић.
Узрок ниских водостаја није само суша у Србији, већ недостатак падавина у готово читавом сливу Дунава.
- Изразита суша траје од маја у јужној Њемачкој, Аустрији, Словачкој, Чешкој и посебно Мађарској. У Србији је јужно од Саве и Дунава било нешто више падавина, али оне нису биле довољне да поправе стање - објаснио је Владиковић.
Додао је да је додатни проблем то што је од фебруара количина воде у сњежном покривачу била испод вишегодишњег просјека.
Озбиљне посљедице за пловидбу и енергетику
Ниски водостаји већ стварају велике проблеме у ријечном саобраћају. Туристички крузери готово да више не саобраћају узводним дијелом Дунава, док теретни транспорт функционише отежано.
- Велике барже више не могу да плове пуним капацитетом, па се терет претовара у мање барже са плићим газом - рекао је Владиковић.
Посебно је погођена производња електричне енергије. У акумулацију хидроелектране Ђердап тренутно пристиже око 1.500 кубних метара воде у секунди, што је близу историјског минимума.
- Електропривреда покушава да одржи равнотежу између производње електричне енергије и расположивих количина воде, али је производња већ редукована - истакао је.
Угрожен и биљни и животињски свијет
Осим привреде, угрожен је и еколошки статус ријека.
- Ниски протоци значе мање раствореног кисеоника у води. Због високих температура вода се додатно загријава, што може озбиљно угрозити рибљи фонд и друге организме у ријекама - упозорио је Владиковић.
За значајнији опоравак водостаја, према процјенама хидролога, било би потребно више епизода обилних падавина, са укупно најмање 100 до 150 милиметара кише распоређених широм централне Европе.
- Такав сценарио не очекујемо током августа. Дугорочни модели показују да би одређено побољшање могло да услиједи тек у септембру - рекао је Владиковић.
Климатске промјене доносе све чешће екстреме
Говорећи о дугорочним трендовима, Владиковић је оцијенио да климатске промјене доводе до све учесталијих хидролошких екстрема.
- Стручна јавност годинама упозорава да ће се овакве појаве све чешће смењивати - од наглих и разарајућих поплава до екстремно ниских водостаја. Због тога је неопходно прилагођавање климатским промхенама и подизање свијести о њиховим посљедицама - закључио је Владиковић.