Булштајн за Израел Хајом: Република Српска - европска дестинација коју посјетиоци још нису преплавили

Ријеке између планина, прашуме, рафтинг, балканска храна и градови са медитеранским утицајем је обиљежје Републике Српске које открива разнолику регију у којој се туризам још не чини комерцијализованим, оцијенио је израелски адвокат Ариел Булштајн у путописној репортажи о Републици Српској за Израел Хајом, једне од најчитанијих и најутицајнијих новина у Израелу.
- Република Српска је несумњиво једна од најзанимљивијих, а и даље мање познатих дестинација за израелске путнике на Балкану. Она није независна држава, већ један од два ентитета који чине БиХ, али у географском и туристичком смислу ријеч је о веома разноликом простору: ријеке између планина, прашуме, историјски градићи, манастири, мјеста културне баштине, стазе у природи, скијалишта, бање и богата балканска кухиња. Управо чињеница да још није преплављена туристима даје јој чар коју је тешко наћи у познатијим европским дестинацијама, нагласио је Булштајн чији текст преносимо у цијелости:
Магија почиње са пејзажом. Ово је регија у којој се Динарске планине спуштају у ријечне долине, а вода прати путника на готово свакој рути. Ријеке Дрина, Врбас, Тара и Уна стварају кањоне, водопаде, језера и шуме, нудећи мноштво опција за оне који траже одмор у природи, а не само обилазак градова.
КАКО СТИЋИ?
Преко Београда (Србија): Лет из Тел Авива (Бен Гурион) за Београд, а потом наставак летом у трајању од 55 минута до Бањалуке или вожњом изнајмљеним аутомобилом у трајању од око 3,5 сата.
Преко Загреба (Хрватска): Лет из Тел Авива за Загреб, а одатле око 2,5 сата вожње изнајмљеним аутомобилом или директним аутобусом до Бањалуке.
РИЈЕКЕ СРПСКЕ РАЈ ЗА ЉУБИТЕЉЕ РАФТИНГА
Ријеке Републике Српске су рај за љубитеље рафтинга, али и одлична прилика за оне који још нису пробали ово водено уживање да га искусе по први пут. Руте се нуде у различитим нивоима тежине, а и годишње доба игра улогу. У прољеће, са топљењем снијега и повећањем водостаја, руте могу бити изазовније.
С друге стране, љети је ток на неким дионицама умјеренији и може одговарати и почетницима. Хладне воде Врбаса током цијеле године нуде сјајно освјежење од балканских љетњих врућина.
Република Српска је посебно погодна за путнике који траже дестинацију која није "унапријед припремљена" за њих. Овдје нема масовног туризма попут оног у Паризу, Риму или Прагу, и понекад је управо то разлог за долазак. Можете се возити планинским путем, застати поред ријеке, свратити у мало село, сјести у локални кафић или открити манастир који се налази далеко од уобичајених туристичких рута. Осјећај је као да правите сопствена открића.
Шарм мјеста лежи и у контрастима: сњежне планине поред града са медитеранским утицајем; прашума поред модерног скијалишта; османски мост поред православних цркава; књижевност поред дивље природе; мирне ријеке поред узбудљивих рафтинг стаза. Све се то налази на простору који се може прећи за свега неколико сати.
НАКЛОНОСТ ПРЕМА ИЗРАЕЛУ
За Израелце, путовање по Републици Српској може донијети и једно изненађујуће искуство. Током свог путовања више пута сам наишао на симпатије према Израелу и радозналост према Израелцима. Ова атмосфера је посебно дошла до изражаја у разговорима са локалним становништвом, а у неким случајевима сам добио и директне изразе наклоности према Израелу и јеврејском народу.
"Срби и Јевреји су браћа, и ми се дивимо држави Израел", једноставно је дефинисао водич за рафтинг којег сам упознао на ријеци Врбас. Признаћете да нема бољег зачина од овог да употпуни балкански специјалитет звани Република Српска.
ИЗМЕЂУ ДИВЉЕ ПРИРОДЕ И ДРЕВНЕ ИСТОРИЈЕ
Још један врхунац путовања по Републици Српској чека вас приликом посјете Националном парку Сутјеска, на југоистоку Српске. Ово је једно од најимпресивнијих природних подручја које се простире на више од 17.000 хектара и обухвата високе планине, шуме, пашњаке и планинска језера. У парку се налази и планина Маглић, која са 2.386 метара надморске висине представља највиши врх у БиХ.
Али круна Сутјеске је Перућица, једна од посљедњих очуваних прашума у Европи. Стабла стара стотинама година, стрме падине, густа вегетација и потоци стварају готово нестваран осећај. Перућица се сматра једном од најстаријих и најзаштићенијих дивљих шума у Европи, и то је једно од оних мјеста гдје дјелује као да је вријеме стало.
Поред шуме налазе се и зеленгорска језера, позната као "горске очи": чиста глацијална језера окружена врховима и зеленим пространствима.
ОСМАНСКИ МОСТ, КЊИЖЕВНОСТ И ПРЕСТОНИЦА РЕГИЈЕ
Ако Сутјеска нуди дивљу природу, Вишеград нуди скоро савршен спој пејзажа, књижевности и историје. Овај градић лежи на обалама Дрине и Рзава, а његов најпознатији симбол је чувени мост са 11 лукова из 16. вијека. Пројектовао га је османски архитекта Мимар Синан, и уврштен је на УНЕСКО листу свјетске баштине.
На краткој удаљености од моста налази се Андрићград, културни и туристички комплекс изграђен на иницијативу редитеља Емира Кустурице, а инспирисан дјелом Иве Андрића.
Улице и објекти у комплексу дизајнирани су као камени историјски град и спајају мотиве из различитих епоха. Мјесто пружа посјетиоцу потпуно другачије искуство од традиционалног музеја: историја овдје постаје простор којим можете шетати, у њему сједити и доживјети га.
Они који више воле град и храну без потребе да се поквасе, наћи ће то у Бањалуци, највећем урбаном центру и де факто престоници Републике Српске. Град лежи на ријеци Врбас и нуди мјешавину градских улица, паркова, кафића, ресторана и историјских локалитета.
Може послужити као удобна база за излете на сјеверу и у центру регије, а истовремено пружити путнику доживљај балканског града који се не чини као туристичка замка.
Ако посјетите Бањалуку током фудбалске сезоне, не пропустите утакмицу локалног Борца, шампиона БиХ у сезони 2025/26. и поноса многих становника града. Ту љубав нећете промашити чак и ако не одете на стадион, јер је Бањалука пуна графита и мурала који са свих страна величају Борац.
Други, много старији зидови припадају Тврђави Кастел у Бањалуци. Коријени овог локалитета сежу у римско доба, када је на том подручју постојало утврђено насеље које је служило за одбрану пута и прелаза преко ријеке Врбас. Током средњег вијека место се развијало, а у османском периоду утврђења су проширена, па је тврђава добила стратешки значај у борби за контролу над Балканом.
УКУСИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
А онда стижите на југ, у Требиње, град у којем се већ јасно осјећа медитерански утицај. Град се налази у подножју планине Леотар, у близини Дубровника, Котора и Мостара, а одликује га блага клима и велики број сунчаних дана у години. Стабла платана, историјске грађевине, кафићи, локална пијаца и ријека Требишњица стварају опуштену атмосферу која на неким мјестима подсјећа на јадранску обалу.
На брду Црквина изнад града налази се комплекс Херцеговачка Грачаница, једна од најимпресивнијих видиковаца у регији. Одавде се пружа поглед на Требиње и околину, а ведрог дана можете разумјети колико је град близак медитеранском свијету.
Виногради који окружују ово подручје додају још једну димензију искуству, а дегустација домаћих вина одлично се уклапа у руту свакога ко жели да доживи Херцеговину кроз храну и локалну пољопривреду.
Заправо, храна је неизоставан дио шарма Републике Српске. Локална кухиња спаја балканске, српске и медитеранске традиције: месо са роштиља, сиреве, пецива, чорбе, сезонско поврће, ријечну рибу, а на југу и локално вино. Оброк овдје дефинитивно није само кулинарска ствар, већ дио локалне културе. Ручак или вечера подразумијевају дуго сједење и разговор, у најбољем духу гостопримства, дајући осјећај да је храна начин да упознате мјесто и његове људе.
