Клокић: Повезујемо привреду Српске и Њемачке
– У новембру месецу одржаће се пословни форум у два града, у Немачкој, у Минхену и у Штудгарту, који ће окупити и привреднике који су пореклом из Републике Српске и њемачке привреднике који су заинтересовани за пословну сарадњу са Српском. Овај посао води наше Представништво у Немачкој уз помоћ институција Српске и разматра отварање представништва Српске у Кину у наредном периоду што би бо одличан потез.
– Постоји иницијатива у Влади Српске да Српска покрене представништво у Кини. Влада ће донетио ову одлуку у складу са геополитичким и са економским кретањима, али чињеница је да Кина постаје све значајније присутна и у нашем региону и Српској је потребно представништво у Азији, истиче Клокић.
Што се тиче осталих представништва, свакако издвај представниште Републике Српске у Србији, које је најпрепознатљивије међу институцијама у самој Србији.
– Ево ових дана се одржавала и манифестацију Дане Српске у Србији, која традиционално почиње у Београду. Ове године се завршила у Нишу. На најбољи могући начин грађанима Републике Србије представљамо Републику Српску,каже Клокић.
Такође издваја и представништво Републике Српске у Аустрији, које је како каже заиста постало велики сервис нашим грађанима и нашој привреди, јер кроз један пројекат који је покренут прије 7-8 година, "Фит фор Аустрија", привредници из Српске су упознати на који начин могу приступити аустријском тржишту.
– Такођер новоосновано представништво Републике Српске у Француској је дало велик допринос у многим активностима наших институција, да се Република Српска приближи грађанима Француске, али не бих ту ни занимариво остала представништва. Ових дана смо сведоци да представници институција Републике Српске бораве у Израелу, где је представништво Републике Српске у Израелу било сервис нашим институцијама и дало подршку у реализацији ових посета, које ће у наредном периоду заиста дати велику шансу Републици Српској у области технологија, пољопривреде, али оно што је значајено да Република Српска постаје значајан институционални партнер држави Израела.
Евроскеприци у Српској
Према речима министра Клокића БиХ тренутно тапка у месту на европском путу, а главни кривац је политичко Сарајево,
– Пошто се ових дана воде расправе о евроскептицизам од стране грађана Републике Српске, а и институција Републике Српске ту морам објаснитио да укоплико евроскептицизам значи да ми у Српској ћутимо на оно све што долази из Брисала и да немамо право да дамо свој став, онда јесмо евроскептици, појашњава Клокић.
Он даље истиче да ако европски пут значи поштовање Устава и надлежности које Република Српска има и да се обавезе које институције БиХ треба да преузму на овом европском путу уз јасно дефинисано шта је чија обавеза, онда је Српска за европски пут.
– Дакле, у принципу, политичко Сарајево овај процес сматра као прилику да се централизује БиХ и да се успоставе неке нове институције на нивоу БиХ. Ми мисмо стрикно против тога јер сматрамо да овако уређење како јесте унутар БиХ није препрека на овом европском путу.Али, мора се знати јасно коме је шта обавеза и ко шта треба да испуни на овом европском путу. Веома често политичари из Сарајева ово виде као прилику да кажу "ми се не можемо се договорити са Српском". То није тачно. Децентрализована БиХ каква јесте, може постане чланица Европске уније и да испуњава све услове. Али, све док имате притиске на Српску, да се иде у правцу централизације, ми ћемо бити оштро против тог европског пута, истиче министар Клокић.
Према његовим речима унутрашњи дијалог између политичара у БиХ је неопходан да би кренули искрено на овом европском путу.
– Ми смо тај унутрашњи дијалог имали у претходним година, међутим од стране одређених страних амбасадора, тај договор је био срушен и нажалост, од тада рекао бих да тапкамо у месту и европски пут сада условљен из Сарајева да се одређене ствари централизају, каже Клокић.
Проблеми у ЕУ
Како каже министар Клокић многе ставри у ЕУ више нису исто као пре десет или двадесет година.
– Оно што јесте чињеница да је ту дошло до огромне промене, обзиром да се Европска унија и земље Европске уније суочавају са одређеним кризама, ту пре свега, мислим, на мигранску кризу, на енергетску кризу и на кризу у смислу економије. Ту је и сукоб Украјина-Русија, који је рекао би, послодице лошег стања стања какво јесте у Европској унији,појашњава министар.
Даље каже и да наши људи који живе, раде у дијаспори, сматрају да не треба да будемо чланица Европске уније, и да Европска унија није нешто што је била пре 20 година.
– Наши људи кажу да је данас разлика огромна и да стандард какав су наши људи имали пре 20 година који живе, раде у Њемачкој је много, много лошији него што је то пре био у односу на данас. Са друге стране од страних званичника из ЕУ имамо декларативну подршку европском путу, међутим, у пракси, то баш и није тако. И даље постоје земље које га коче. Ту се издваја Холандија, која нон стоп условљава и увек има најригиднији став када је у питању ввропски пут, али, ми ћемо и даље да чувамо наше институције, наше надлежности и то је црвена линија преко које сигурно нећемо прећи, поручио је Клокић.