X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Моја Јахорина
01/02/2013 |  13:07 | Извор: РТРС

Радио РС- Милан Хајдуковић 40 година у етеру

Поводом годишњице Радија доносимо интервју дугогодишњег водитеља и уредника препознатљивог гласа, Милана Хајдуковића.
Више од 40 година, на Радију РС препознатљив је глас Милана Хајдуковића, који је тренутно уредник у Редакцији Дневног програма Радија. Спонтано, намеће се питање о Радију, некад и сад. - У то вријеме телевизија је била у повоју на нашим просторима, није било ни много писаних медија као данас, па је радио био основна комуникација с грађанима. Дакле, веома слушан. С обзиром на то да су спикери, углавном, били глас и ријеч која се слуша, радио је био медиј у којем се “вагало” свако слово и све изречено. Касније се радио ослобађао тог стереотипа – новинари су све чешће улазили у студио, спикери постајали водитељи и на таласима се постепено развијала слобода изражавања. Сви, који су тада сједали за микрофон, морали су имати основне предиспозиције за тај посао, за разлику од данас, када многи новинари сједају за микрофон, готово без основне обуке. Мени је то још невјероватно, али ово вријеме је донијело такав начин рада. Ми у Радију РС се, ипак, трудимо да то тако не буде и да сви, који се на овај начин обраћају јавности, прођу основну говорну обуку. Тада смо били више комерцијални медиј, а данас у функцији јавног сервиса. Данас Радио није главни медиј као некада, међутим које предности радио има у односу на друге медије? - Има ту могућност да буде први у давању информација и то је посебно изражено у кризним ситуацијама. У времену савремених комуникација Радио је увијек, на лицу мјеста, за разлику од осталих медија којима треба више времена. Данас сте уредник у Дневном програму Радија. Шта сте у прошлости радили и шта Вам посебно лежи на срцу? - Почео сам, дакле, као спикер и прошао кроз, готово, све редакције Радија, а у тешком ратном периоду помагао сам и колегама на Телевизији, тако да сам у то вријеме имао скоро даноноћно дежурство. И, куд год сам се кретао, заустављаo сам се у студију. Мање својом вољом, а више вољом других. Уосталом, то мјесто ми је и најдраже, мјесто гдје се могу исказати говорне вриједности. Да имате прилику да бирате, да ли бисте опет изабрали посао којим се бавите и зашто? - Са позоришних дасака дошао сам у студио, и кад бих сада бирао, чини ми се, да бих се вратио позорници. Позорница захтијева више говорне креативности. Уосталом, сваки посао има своје дражи, за сваки посао потребан је таленат, али и амбиције које мени недостају. Кажу да скромност није врлина и да је више мана. Ви сте се, између осталог, бавили и подучавањем младих новинара и водитеља. Шта савјетујете младим људима, који намјеравају да се баве овим послом? - Факултет пружа теоретско знање, али пракса је нешто друго. Факултет даје основе да се бавите овим послом, али су неопходне говорне вјежбе и развијање професионалног односа и у говору и у визуелном изгледу. Дакле, без фонетских вјежби – нека не улазе у студио. За остали дио посла, велику помоћ пружиће им уредници програма.