latinica  ћирилица
12/12/2014 |  09:45 | Аутор: Политика

У Србији поново падају цијене цигарета

Иако их по акцизном календару чека раст намета, дуванџије у борби за легалан дио тржишта, најављују нова појефтињења.

На радост пушача, цигарете би у Србији  до краја недјеље могле још једном да појефтине. То је епилог рата који се води на дуванском тржишту, који је почео у посљедњој недјељи новембра. Иако се не зна ко ће у овом  рату цијена побиједити, оно што је сигурно то је да ће на губитку бити држава.

Јер, са нижим цијенама цигарета, нижи ће бити приходи од једног дијела акцизе. Уз намет у фиксном износу, цигарете су „опорезоване” и са пропорционалном акцизом која се обрачунава на малопродајну цијену. Додатно, појефтињењем цигарета биће мањи и приходи од ПДВ-а.

Према акцизном календару,  који је дуванска индустрија договорила с државом све до краја 2016. године њих од нове године очекује повећање намета па је крајње неизвјесно да ли ће они, због ниске куповне моћи потрошача, моћи да га превале на финалну цијену производа. Очигледно обе стране када су се договарале о повећању намета на цигарете нису рачунале на пад стандарда пушача.

Иначе, крајем новембра, цијене појединих цигарета пале су и до 30 динара по паклици. Тако су „пал мал”, „лаки страјк”, „бонд” и „монте карло”, на пример, појефтинили за по 20 динара. Нису само мултинационалне компаније снижавале цијене, већ и регионални и домаћи произвођачи. Тако је хрватски ТДР снизио цијену „јорка” за 10 динара, а за толико је и „Монус” оборио цијену „фаста” и „монуса”.

 – Узрок пада цијена је изузетно велика конкуренција на дуванском тржишту, додатно подстакнута нелојалном конкуренцијом са црног тржишта која је значајно смањила легално тржиште дуванских производа – каже Милица Бисић, порески стручњак.

Појефтињење цигарета је, како она објашњава, заправо борба дуванске индустрије за легалан дио тржишта. Сви произвођачи који су „пренијели” цјелокупно повећање акциза на финални производ, а не на уштрб сопствене зараде, суочили су се са великим падом тржишног учешћа.

Она појашњава да ће, са једне стране, пад цијена цигарета усрећити потрошаче, али да са друге стране, то може да значи пад буџетских прилива током сљедеће године и по основу мањих прихода од акциза и мањих прихода од ПДВ-а.

– Потрошачима су сада доступне јефтиније шверцоване цигарете, што представља нелојалну конкуренцију легалним произвођачима. Држава није реаговала на вријеме, сада ће бити потребно доста времена да се тај озбиљан проблем ријеши – каже Бисићева.

У посљедње вријеме држава је урадила доста на сузбијању шверца цигарета, али је на том пољу према оцјени економисте Драгована Милићевића , остварен полууспјех.

– Чињеница је да је куповна моћ већ значајно пала и то је, осим сиве зоне, други разлог који произвођаче дувана нагони да спусте цијену цигарета. Због нижих цијена приходи ће бити мањи и по основу пропорцијалног дијела акцизе и прихода од ПДВ-а – Милићевић.

Како може да се чује у незваничним разговорима са појединим представницима дуванске индустрије, кључни разлог претходног, али и будућег појефтињења је, нелојална конкуренција. Наиме, иако је током посљедње године усљед сталног повећања акциза долазило и до повећања цијена цигарета, поједине компаније нису увијек повећавале цијене, настојећи да и на штету  сопственог профита повећају учешће на српском тржишту. Иако не желе да именују нелојалну конкуренцију, „дуванџије” наводе примјер компаније која је продавала своје производе на трафикама по цијени од 140 динара, иако су само државне дажбине у том тренутку износиле 136 динара по паклици. Немогуће је, тврде, са четири динара профита по паклици, покрити трошкове производа, производње, зараду велепродаје и малопродаје.

Зато су поједине компаније већ тражиле од Министарства финансија увођење такозване супер минималне акцизе, која би онемогућила произвођаче да на тржиште излазе за дампинг цијенама, односно да не могу да остварују губитак. Међутим, упућени кажу да је и у самој ЕУ таква политика била критикована, јер ограничава слободно формирање цијена, а то заправо и не би ријешило суштински проблем, а то је нелегално тржиште.